JUS standardizacija

br i LI AA “:

oi Jese ope ica dora |, a, —

> | ; ' - : Ži * o MR NV PJ M * i č . | : i: ~ e “2 AO Ve

O ER: PU ai SO a a a Veki a a O A Taa Te pe VO EZ OSL :

–

40 | STANDARDIZACIJA

UPOREDNE VREDNOSTI ŠKODLJIVOSTI NEKIH MATERIJA

Tabela 5

| | ge AM #4 - iy Količine pojedinih materija koje se unose u organi-

Aceton 200 2.400,0 11.520 34.560,0 34.560 103.680 Etar — — _— — ~ O AsOj }5 0,2 0,96 2,88 2,88 |- 8,64 Elilenhlorid 3.000 2.600 12.480,0 - 38.440,0 38.440,0 115.320 Amilalkohol 1.000 360 1.728 4.184 4.184 12.552 Hloroform 1.000 240 1.152 3.456 3.456 10.368 Ugljentetrahlorid 4.000 60,0 672 2.016 2.016 6.648 Jod 60 1,0 4,8 14,4 14,4 43,2 Fenol 300 19,0 91,2 183,6 183,6 550,8 Fosfor 3 0,1 0,48 1,44 1,44 4,32 Strihnin 10 0,15 0,72 2,16 2,16 6,48 Žica neorganska 60 0,1 0,48 1,44 1,44 4,32

U tabeli 5 su date vrednosti samo za materije koje se nalaze u obe liste.

Iz tabele se jasno vidi da količine koje se mogu iz vazduha uneti u organizam na bazi USA normi daleko su veće od farmakoloških maksimalnih doza za sledeće materije: aceton, etilenhlorid, amilalkohol, hloroform, fenol, fosfor, tj. da u oko 60% slučajeva USA norme o MDK premašuju farmakološke norme.

Ovo još jednom na indirektan način potvrđuje mišljenje da su MDK pojedinih materija u USA vrlo blage i da je pravilno što oni teže smanjenju MDK.

Smatramo da se norme o MDK moraju donositi na bazi fizioloških efekata i vrlo opreznim eksperimentima na ljudima — dobrovoljcima na bazi metoda koje je razradio V. A. Rjazanov i njegova škola. Tom shvatanju najbliže su sovjetske norme o MDK, iako one u potpunosti ne zadovoljavaju fiziološke principe.

Bez obzira na momentalno stanje nauke i vrednosti MDK koje ona diktira pri donošenju naših MDK moraju se imati u vidu i naše tehničke mogućnosti: zastarelost tehnoloških procesa u velikom broju radnih organizacija; nerešen problem ventilacije; teško materijalno stanje u nekim privrednim granama (najčešće u onim gde su uslovi rada najteži). Treba težiti da usvajanjem vrednosti maksimalno-dozvoljenih koncentracija

naše radne organizacije budu u mogućnosti da u što kraćem vremenu pristupe asanaciji i svedu uslove rada u tolerantne okvire.

U svetu se stalno ispituje veliki broj supstancija i stalno se iznose novi rezultati, zato je nužno da se norme stalno prate i to bi morao biti stalni zadatak Saveznog zavoda za zdravstvenu zaštitu.

Određivanje zagađenosti vazduha u radnim prostorijama vrši se u principu samo na osnovu standardnih metoda. Na žalost, kod nas nisu standardizovane ove metode.

Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu je u toku 1966. godine izradio Predlog standardnih metoda za 125 najčešćih materija. U izradi ovog predloga učestvovali su najeminentniji stručnjaci iz cele zemlje.

Sem toga, trebalo bi da Savezni zavod za zdravstvenu zaštitu izda uputstvo za korišćenje J US normi o MDK koje bi sadržalo objašnjenje za korekciju MDK kada se u atmosferi nađu dve ili više materija, kada se promene mikroklimatski uslovi rada ili kada se promeni ritam i intenzitet rada, jer ove okolnosti pogor šavaju situaciju, pa bi u tom slučaju norme za MDK morale biti oštrije. Dalje, mora se voditi računa 1 o tome postoji li mogućnost potpune restitucije ili ne, odnosno da li postoje takvi uslovi van radnog mesta da omogućuju potpunu restituciju i uklanjanje štetnih materija iz organizma, ili je radnik i van radnog mesta izložen aerozagađenju koje postoji u naselju u kome stanuje. Ako postoji izloženost škodljivih materija različite hemijske prirode, onda treba voditi računa o tome da slučajno ta materija nema sinergetično dejstvo kao i materija na radnom mestu, jer bi to značilo ekspoziciju jednoj novoj materiji kroz duži period vremena i superpoziciji štetnog delovanja. Posledice ovako produženog dejstva svakako bi bile mnogo teže i ozbiljnije.