JUS standardizacija

Iz ove tabele se vidi da su norme USA, SSSR i SFRJ često vrlo visoko iznad koncentracija koje predstavljaju prag nadražaja (stirol, butil: etilacetat), naročito u odnosu na elektrokortikalne reflekse i da stoga treba biti jako oprezan kada se propisuju visoke norme. Iskustva iz USA to najbolje svedoče (vidi tabelu 2): Vrednosti za propilenimin smanjene su za 12 puta, za diglicidileter za 20 puta, za etilmerkaptan 26 puta itd.

Ako se prate američki standardi o MDK koji se donose svake godine (Threshol Limit Values —

· utvrđuje American Conference of Governuental Industrial Hygienist) onda se zapaža da se vrednosti za MDK neprekidno smanjuju iz godine u godinu. Tabela br. 2 Je ilustracija takvih tendencija.

Često se čuju mišljenja da su norme MDK uopšte, a posebno sovjetske norme MDK suviše Stroge, i da čovek realno nije izložen takvoj opasnosti od škodljivih supstancija iz vazduha kako to izgleda posmatrajući tu opasnost kroz norme MDK za vazduh.

Takvi prigovori su neopravdani.

Ako se uporede norme o MDK pojedinih materija u vazduhu i količine koje se kroz respiratorni trakt mogu uneti u organizam, sa normama o dozvoljenim koncentracijama tih istih materija u vodi prema međunarodnim standardima za vodu (Europien standard for Drinking Water) i količinama koje se vodom mogu uneti u organizam, onda se vidi da su norme za vodu daleko strože uprkos činjenicama da:

1. Resorpcija bilo koje materije kroz respiratorni trakt je 20 puta brža a dejstvo 80 puta jače od resorpcije tih istih materija kroz digestivni trakt;

2. Materije koje se unose u organizam kroz digestivni trakt se ne resorbuju u potpunosti; 3. Put kroz digestivni trakt vodi kroz jetru koja zadržava i razgrađuje sve toksine tako da u krv može da prodre samo deo otrova: 4. Respiratorni trakt uvodi toksine direktno u krv a time i u svaku živu ćeliju. Na sledećoj tabeli date su norme o koncentracijama pojedinih materija u vodi i vazduhu i količine

pojedinih materija koje se na bazi tih normi mogu da unesu u organizam iz vazduha (preko respiratornog trakta) i vode (preko digestivnog trakta).

Tabela 4 Voda | Gasovi | Norme | Lak rad Forsirani | Norme | Lak rad | Forsirani Unese se| USA rad SSSR rada Materija |Norma za| 2 3 lit ” | | ; i al" vode dobi OBD duodak | BOOBG :- mg// OBE za 8 ča- | za 8 sati | mg/m? |za 8 sati za 8 sati sova rada | rada | rada | rada Amonijak 155 4,5 70 316,0 1008,0 20,0 96 288,0 Arsen 0,05 0,15 19 91,2 273,6 3,0 14,4 43,2 Bakar 3,0 9,0 | = Gvožđe [8 4,5 15 72,0 216,0 4,0 19,2 57,6 Jod 1,0 3,0 0,1 0,48 1,44 1,0 4,8 14,4 Mangan 1 4,5 5 24,0 72,0 0,3 1,44 4,32 Olovo 0,1 0,3 > 0,2 0,96 2,88 0,01 0,048 0,14 Selen 0,05 0,15 0,1 0,48 1,44 — — Fenol 0,001 0,003 19 91,2 273,6 5 24,0 72,0 Fluor 1,0 3,0 0,2 0,96 2,88 — — Hlor 0,3 0,3 3 14,4 43,2 1 4,8 14,4

Cink 15,0 45,0 15 72,0 216,0 5 24,10 72,0 aa 1. UL O: 1 ___CZ__I

Tabela pokazuje da bi količine pojedinih materija koje bi se iz vazduha unosile u organizam na bazi USA normi o MDK uvek bile iznad količina tih istih materija koje bi se na bazi normi o dozvoljenim koncentracijama tih materija u vodi unosile u organizam iz vode za piće, kod obračuna na bazi normi SSSR, samo bi se olovo, mangan i cink unosili u većoj količini iz vode.

Podaci iz tabele 4 nameću logično pitanje: da li su norme za vodu suviše stroge ili su, naprotiv, norme za te iste materije u vazduhu preslabe? U svakom slučaju ova disproporcija je nedozvoljiva i negde se mora korigovati. No to je poseban problem koji treba proučiti.

Fa Ako se količine koje se mogu uneti na bazi normi USA za 8 sati rada uporede sa maksimalnim dnevnim dozama koje propisuje naša farmakopeja, onda se dobija sledeća tabela: