JUS standardizacija

—2—I”

CET"

Lui u i. 1 eX WU e , i - . STANDARDIZACIJ A*

Standardizacija je neka vrsta esperanta za proizvode; ona olakšava život ı doprinosi podizanju životnog standarda, a takođe zemljama u razvoju pomaže u usvajanju dimenzija i oblika.

Šveđanin ima standarde na visokom nivou, a ima ih mnogo. U stvari, njegov svakodnevni radni život izgleda kao dug niz standardnih poslovnih oblika, standardnih pera, kafe pržene na standardni način i skuvane od standardno samlevene kafe, a takođe verovatno je i pije iz standardne šoljice od plastične mase sa standardnim kockama šećera. A posle standardnog osmočasovnog. radnog dana, on će možda zastati pod standardnom uličnom svetiljkom sa standardnom sijalicom, da proveri svoj časovnik pre nego što stupi sa standardnog ivičnjaka i prošeta kroz standarno, prilično hladno švedsko veče, do stana u kome je sve, počev od visine tavanice pa do kuhinjskog praonika standardno ili napravljeno sa standardnom opremom i po standardnim metodama.

Bila bi provokacija reći da u tome ima nečeg izričito švedskog. Istina je da u tome ima takođe nečeg izričito engleskog, nemačkog, kanadskog, američkog, francuskog, ruskog, holandskog itd. U svakoj industrijalizovanoj zemlji, standardi su svuda prisutni kao hladno strašilo, ali takođe neizbežni kao porez i smrt.

Stručnjaci-standardizeri vole da pronalaze trag porekla svoga poziva čak kod jednog vavilonskog kralja iz 2700 godine pre naše ere, koji je ovekovečen statuom držeći standardni merni štap dužine deset i po inča. Oni takođe ukazuju na to da su Kinezi pronašli jedan vrlo praktičan merni sistem još oko 2500 godine pre naše ere; da bi egipatske piramide bile beznadežna zbrka bez standardizovanih delova; da rimski vodovod ne bi mogao da daje mnogo vode bez standardnih mera, i da je čak i priroda standardizovana: borovo stablo stvara borove četine, voćka jabuke stvara jabuke, pčele prave med itd.

Međutim, standardizacija se stvarno rodila stvaranjem industrijske revolucije. Počelo je s tim što je svaka fabrika imala svoje sopstvene standarde. Ista ručica je odgovarala svim Fordovima automobilima modela T, ali ne i npr. Kadilakovim. Onda su grupe proizvođača počele da se sporazumevaju o zajedničkim standardima, i konačno — početkom ovog stoleća — zemlje su počele da donose nacionalne standarde.

Velika Britanija bila je prva, osnivanjem svog Britanskog zavoda za standardizaciju (BSI) koji datira od 1901. godine. Nemačka i Holandija osnovale su svoje nacionalne institucije 1917. godine, SAD 1918, Švedska dvadesetih godina, a za njima mnoge druge zemlje.

Ali tek odskora, standardizacija je postala reč i u domaćinstvu, bar u Švedskoj, gde je ona predmet više od 2000 novinskih napisa godišnje. Pre drugog svetskog rata, skoro svi švedski standardi odnosili su se na mašinske delove, tolerancije i druge industrijske detalje. Ali sada, Švedski zavod za standardizaciju (SIS) počeo je da obrađuje i artikle široke potrošnje — kuhinjske aparate, kade za kupanje, brave, krevete, stolice, televizore, gromobrane, kante za smeće, sigurnosne kajiševe, pojaseve za spasavanje, pisaći pribor, boce za pivo itd. itd.

Evo nekoliko primera iz rada SIS:

»Gde treba da bude stavljena etiketa sa oznakom cene na kutiji kavijara, boci za voćni sok ili paketu

zamrznute ribe? Potrošač često mora više puta da okrene paket da bi pronašao cenu. Različiti sistemi pri-

menjuju se u raznim prodavnicama namirnica; nema čvrstih pravila za takvu primenu . . .«

»Da li vaš ikišobran ne propušta? Koliko puta može da se otvori i zatvori pre nego Što se mehanizam pokvari? Da li je drška dobro pričvršćena i može li ona da se održi, ako se ispusti na ulici? Odgovore na ta pitanja možete dobiti novom metodom ispitivanja koja je sada utvrđena švedskim standardom SIS....«

Standardi za metode ispitivanja, kao što je taj, sačinjavaju oko jedne polovine od ukupno 4000 švedskih standarda. SIS takođe donosi standarde za terminologiju, dimenzije, tehničke uslove i konstrukciju. Međutim, svi standardi SIS su stvarno samo preporuke; ni jedan proizvođač ne može biti prinuđen da svoju proizvodnju saobrazi standardima, mada ih većina primenjuje prosto iz razloga što u njima nalazi smisao.

* Redakcioni odbor biltena »Stanđardizacija« objavljuje u prevodu u celini članak Roberta Borsona koji je štampan u časopisu »Sweden now« sveska 3 br. 3, mart 1969, str. 39—42, Štokholm.