JUS standardizacija

INFORMACIJE ISO

U ovoj rubrici daju se stručne i druge informacije iz informativnog biltena Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).

STANDARDI MOGU DA OTVORE DRVNOJ INDUSTRIJI NOVE MOGUĆNOSTI

Standardizacija i utvrđivanje uslova kvaliteta za specijalne svrhe od odlučne su važnosti, ako se želi da ploče izrađene na bazi drveta uspešno konkurišu ostalim građevinskim materijalima kao što su beton, čelik, laki metali, plastične mase i staklo.

To je bila poruka u referatu koji je nemački profesor dr Noak, kao predstavnik Tehničkog komiteta ISO/TC 89 »Ploče izrađene na bazi drveta ili drugih vlaknastih lignoceluloznih materija«,podneo na II zasedanju Komiteta FAO za drvene ploče, održanom od 6. do 8. novembra 1968. u Rimu. |

Obimne standarde za ploče-vlaknatice, iverice i šperploče već je objavila Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) za tekuće potrebe u pogledu kvaliteta;oni se odnose na tradicionalne normalne svrhe tih proizvoda, tj. za proizvodnju nameštaja i nenoseće elemente namenjene za unutrašnju upotrebu u građevinskoj industriji.

»Usled naglog povećanja proizvodnje drvenih ploča poslednjih godina, pronalaze se nova- polja njihove primene. Rastuća tendencija u građevinskoj industriji u pogledu primene montažnih komponcenata i konstruktivnih elemenata pruža mogućnost plasmara«, istakao je prof. Noak.»Na tom polju, drvene ploče suočavaju se sa uobičajenim uslovima kvaliteta konkurentnih materijala«.

»Potpuno je jasno«, nastavio je prof. Noak, »da drvene ploče mogu da steknu poverenje potrošača i zauzmu neku ekonomsku poziciju u građevinskoj industriji jedino, ako se mogu dobiti sigurni podaci o njihovim karakteristikama i njihovim razlikama. Podaci o čvrstoći i elastičnosti predstavljaju osnovu za obradu predviđenih naprezanja potrebnih za proračun konstruktivnih elemenata.

»Tehnički komitet ISO/TC 89«, dodao je on, »radio je na uslovima kvaliteta drvenih ploča za specijalne svrhe koji će imati dalekosežne tehničke i ekonomske efekte za drvnu industriju. Sprovođenje tih uslova garantovali bi proizvođači uz proveru od strane tehničke kontrole i inspekcije«.

Prof. Noak je zaključio: »Sasvim je jasno da se tokom vremena ti uslovi kvaliteta moraju stalno prilagođavati novim zahtevima. U tom pogledu, veoma je poželjno da se postigne međunarodni sporazum pre nego što pojedine zemlje usvoje takva rešenja u svojim nacionalnim standardima koja bi predstavljala preporuku za donošenje međunarodnih preporuka.«

U zaključku zasedanja, navedeni Komitet FAO ukazao je na značaj međunarodne standardizacije za razvoj slobodnije trgovine i istakao potrebu učešća pojedinih zemalja u tom radu. Komitet Je ukazao na hitnost izrade nacionalnih standarda koji bi, oslanjajući se na međunarodne preporuke, bili praktični i sigurni sa tehničke strane.

(Service d Information ISO, 29. novembar 1969)

PROIZVOĐAČI PARNIH KOTLOVA STVARAJU MEĐUNARODNE PROPISE ZA KOTLOGRADNJU

U naporima da obnovi svoju industriju proizvodnje energije, razorenu u toku drugog svetskog rata, Evropa je u okviru Maršalovog plana uvozila znanje i opremu iz Sjedinjenih država. Parni kotlovi su bili građeni prema propisima Američkog udruženja mašinskih inženjera (ASME).

Kada su evropske industrijske zemlje ojačale i postale konkurentno sposobne, nametnula se potreba za usaglašavanjem nacionalnih propisa o izgradnji parnih kotlova.

Ovo je dalo početni impuls Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO), da stvori novi tehnički komitet (ISO/TC 11), koji je dobio zadatak da prouči i izradi jedan međunarodni propis o izgradnji parnih kotlova—koji bi služio kao osnova za uslove isporuke — neophodan za rastuću međunarodnu razmenu, sa posebnim značajem za zemlje u razvoju.

Ova situacija je bila slična situaciji na američkom kontinentu gde su sve zemlje u svojim propisima o sigurnosti konstrukcije prihvatile propis ASME, što je dovelo do uniformnosti ovih propisa, neophodnih za međunarodnu razmenu.

Za početak, grupa američkih, britanskih i kanadskih inženjera, izradila je nacrt međunarodnog propisa o parnim kotlovima na osnovu propisa ASME, koji je važio kao najkomplpletniji propis ove vrste u to vreme.

Studije koje su izvršile evropske zemlje, kao i diskusije na plenarnom zasedanju 1953. godine, ubrzo su pokazale da postoje velike razlike u shvatanjima i načinu rada pojedinih zemalja, a naročito između evropskih zemalja i Sjedinjenih država. Osnovni problem bio je u tome što su Amerikanci najveću važnost pridavali izradi tehničkog propisa o sigurnosti, dok su Evropljani u skladu sa svojim tradicijama smatrali da ovaj propis treba da sadrži uslove isporuke. Iako je o nekim pitanjima postignuta saglasnost ispostavilo se da razlike postupaka dobijanja čelika, kao i način izgradnje kotlova, zahtevaju velike izmene

u postojećim nacionalnim propisima, što je svaki sporazum činilo teškim, ako ne i nemogućim. Razlike u pristupu bile su duboko –

ukorenjene što je onemogućavalo izradu međunarodnog propisa. e

STANDARDIZACIJA–· TI ——————— II —ı _— –—- ı— -—-–– –: Re –=zV–— –:iiI e ––—Zo0Z—–00–r75. II Ig I—I II FI — "

Torte.

4, a-A aka BB arap Ja |

4 8