JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

što znači da 20% od rezultujućeg P, je ostalo neusklađeno sa idealnom simplifikacijom. Ne sme se staviti da je E = 1 — x = 0,8. Umesto toga, pretpostavlja se da će devijacija biti u budućnosti ispravljena, tako da će dobijeno stupnjevanje biti u skladu sa nizom R 20 i da će stoga E dobiti vrednost 1.

Za idealan slučaj, kada je E = 1, biće:

N

||

WEKIn(Po/P;) = WKin(Po/P;) Dalje, za slučaj da ima q devijacija, biće: N = WEKIn (P»o/P;)

Ako se kasnije q devijacija uskladi da odgovaraju nizu R 20 (tada je E = 1), dodatni priraštaj pokazatelja N se nalazi pomoću jednačine (4): N”=WEKIn e: Ž _) P, =WKIin(!1 +x)

gde je devijacioni odnos x=-+

1 Imajući u vidu princip svojstva dodavanja pokazatelja A S, stavićemo:

N=N-—+N”, kao uslov na osnovu koga se može izračunati vrednost faktora E. Na osnovu ovoga, uzimajući za faktor W istu vrednost (u N, N' i N”), biće:

Kin(Po/P;) = EKIn(Po/F;) + Kin (1 — x), odnosno:

E= Kin (P,/P,)-— Kin (1 + x) Kin (P,/P,)

_, _Kin(I+x) =1 Ooo (8)

Na sledećoj slici grafički su prikazane promene vrednosti faktora E u zavisnosti od pokazatelja A S ı devijacionog odnosa (x). Krive na slici pokazuju da bi se simplifikacija (redukcija. varijacija) praćena izvesnim devijacionim odnosom (x) mogla izbeći ako je pokazatelj redukcije (A S) mali, osim ukoliko se ne predviđa da obavezno sledi otklanjanje devijacije. Isto tako, ako se A S nalazi između 1,2 i 1,8, vidi se da je E približno jednako I — x.

Faktor efikasnosti redukcije (E) kao funkcija pokazatelja e redukcije (A S) i devijacionog odnosa (x) S Ma