JUS standardizacija

IZRADA ISO-PREPORUKA — Postupak —

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) izdala je do danas značajan broj međunarodnih preporuka (ISO-Recommendations) čiji je osnovni cilj unapređenje međunarodne saradnje na području nauke, tehnike i tehnologije, tehno-ekonomije i privrede. Obrađujući problematiku ovih grana i oblasti, međunarodne preporuke služe kao osnova za usklađivanje postojećih i donošenje novih nacionalnih standarda. Naša zemlja, posredstvom Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju prati, i u granicama svojih mogućnosti aktivno sudeluje u izvanredno intenzivnom studijskom radu, koji se odvija kroz tehničke komitete, potkomitete i radne grupe (do sada je formirano 136 tehničkih komiteta, 198 potkomiteta i veliki broj radnih grupa).

Polazeći od činjenice da nacionalne organizacije za standardizaciju maksimalno koriste međunarodne preporuke, čiji su autori poznati svetski eksperti, kao osnovu za izradu, donošenje i usklađivanje svojih standarda, čini se korisnim, da se stručnoj javnosti koja se bavi i interesuje problemima standardizacije prikažu glavne faze kroz koje prolazi izrada jedne ISO-preporuke, tj., od početka tehničkog proučavanja do definitivnog usvajanja od strane Saveta ISO-a. i

OSNOVNI ASPEKTI POSTUPKA

Postupak izrade preporuke obuhvata uglavnom 3 grupe radova koji se, kroz određene faze i utvrđen redosled, odvijaju veoma precizno. To su sledeći radovi: n 1. — Iniciranje određenog zadatka, ostvarivanje tehničkih kontakata i sastanaka, gde se tretiraju tehnička pitanja od strane eksperata i stručnjaka — specijalista za određenu tehničku oblast ili disciplinu. 2. — Pismene konsultacije članova komiteta radi potvrđivanja ili modifikacije datih predloga, dobijanja određenih mišljenja ı utvrđivanje potrebne većine pri glasanju. 3. — Obavljanje čisto administrativnih poslova, koji se pretežno sastoje u redigovanju izveštaja, u dopunama redakcijskog karaktera, prevođenju i slično. : Navedene grupe radova, koje obuhvataju različite faze postupka, treba posmatrati u širem smislu. Naime, Savet ISO-a smatra da sekretarijati tehničkih komiteta i Generalni sekretarijat ne bi trebalo da izbegavaju kombinovanje različitih faza, ako to treba da ubrza izradu neke ISO-preporuke, a da se pri tome ne povrede prava svih članova komiteta i degradira vrednost dokumenta.

OSNOVNE FAZE POSTUPKA ZA IZRADU ISO-PREPORUKE

Pregled i uporedno proučavanje nacionalnih standarda — Ovaj rad, iako formalno nije propisan, smatra se najčešće kao neophodan uvod u izradu nacrta preporuke. Međutim, iz ovog upoređenja ne može se doći do pouzdanog zaključka ako se ne izvrše i uporedna ispitivanja u izabranim laboratorijama u zainteresovanim zemljama. Prema tome, prethodno tehničko proučavanje omogućava izbor između različitih postojećih standarda, ili izradu kompromisnog teksta ili čak, ako je to neophodno, i potpuno nove metode.

Izrada nacrta ISO-predloga

Izradu nacrta predloga koji se daje na proučavanje odgovarajućem tehničkom komitetu, treba da

obavi sekretarijat tog komiteta. Do ovog nacrta može se doći korišćenjem različitih izvora, kao na primer:

— primenom raspoloživih tehničkih rezolucija koje su na sastanku usvojene od strane komiteta ISO/TC.

— usvajanje nacrta predloga podnetog od strane sekretarijata ISO/TC ili ma kog drugog člana tehničkog komiteta; ovaj predlog treba da posluži za proučavanje i izradu u okviru odgovarajuće radne grupe direktno, ili prema instrukcijama plenuma komiteta.

Treba primetiti, da su uputstva o načinu rada u okviru radne grupe nedovoljno definisana. Izgleda, da su autori time želeli da radne grupe slobodno organizuju svoj rad, koji treba da bude na najvišem tehničkom nivou.