JUS standardizacija
202 STANDARDIZACIJA RA | _______ —_______- | _______- __ | 7 u O u | ___ COOL | OOU ZOO OOU
proizići samo iz studije slučaja o kome se radi. Pomoć mogu pružiti univerziteti, istraživački instituti ili ministarstva. Često se pokazzlo prektičnim da se nekom institutu za industrijska istraživanja poveri zadatak da izvrši laboratorijumska istraživanja i obavi ispitivanja potrebna za rad na standardizaciji. Obe aktivnosti mogu se čak sprovoditi u istoj organizaciji; to je slučaj u Centralnoj Americi, Iranu, Irskoj i još nekim zemljama. Suočena s ovim problemom, zemlja u razvoju može verovatno više da nauči iz rešenja usvojenih u drugim zemljama u razvoju, nego iz razvijenih zemalja.
Službe tehničke informacije
U toku pripremanja nacionalnih standarda, tehnički odbori i tehnički kadrovi NOS moraju raspolagati tehničkom dckumentzcijom kao što su standardi drugih zemalja, međunarodne preporuke, državni propisi i tehnički članci o određenim problemima standardizacije.
Većina NOS se uzajamno pomažu razmenom kopija standarda koje objavljuju, a kao članice ISO i IEC dobijaju međunarodne prcporuke. Ceni se, međutim, da bi stvarno obuhvatna kolekcija sadržavala nekoliko stotina hiljada dokumenata. Mnogi od njih ne bi mogli biti od neposrednog interesa za većinu zemalja u razvoju. Osim toga, biblioteka takve vrste postavlja tri problema: klasifikaciju, smeštaj i obnavljanje, a u mnogim slučajevima i prevođenje na nacionalni jezik. Ako se takve pogodnosti ne mogu organizovati, sakupljena dokumenta se ne mogu lako koristiti.
S obzirom da svaka NOS mora imati odeljenje za informacije i dokumentaciju kao središte za tu aktivnost, nekoliko NOS su predložile da bi ovde opisani problem trebalo rešiti kooperativnom akcijom ma međunarodnoj skali i da bi to rešenje bilo najefikasnije i najjevtinije. Jedan jedini centar za tehničku dokumentaciju o standardima, koji bi primenjivao najmodernija sredstva obrade podataka, snabdeven dokumentacijom iz svih NOS i drugih izvora, mogao di da pruži pregled svih referentnih izvora pa čak i izvod sadržaja odnosnih dokumenata. Tehničke i finansijske implikacije ovog plana već su proučavane, a izvesni tehnički aspekti su u toku detaljnijeg istraživanja.
Obuka inženjera-standardizera
U industrijski razvijenim zemljama obično se u tehničkim predavanjima diskutuje i o standardizaciji u raznim granama tehnike, ali se standardizacija ne smatra kao poseban predmet. Inženjeri koji se bave standardizacijom u preduzećima regrutuju se iz redova inženjera u samom preduzeću i obučavaju za taj posao, ili se preuzimaju iz drugih preduzeća gde su već stekli iskustva u radu na standardizaciji.
Inženjer-standardizer u preduzeću mora pokazati administrativnu sposobnost i veštinu pregovaranja sa rukovodiocima pojedinih odeljenja u preduzeću i poznavati tehniku koja se odnosi na pripremanje
specifikacija. Za rad u NOS lični kvaliteti su od još veće važnosti. I pri samom poslu se stiče mnogo iskustva za rad u NOS.
Ceni se da u Zapadnoj Evropi ima po jedan inženjer-standardizer na hiljadu inženjera. U zemljama Istočne Evrope, gde je standardizacija formalno i izričito deo privrednog planiranja, obučavanje stručnjaka za standardizac ju je bolje organizovan proces. U SSSR, na primer, osnovna načela standardizacije i metrologije se predaju u srednjoj školi, a na specijalnim i višim školama se ova znanja dcpunjuju i proširuju. Postoji i spžcijalna tehnička škola koja priprema stručnjake srednjoškolskog ranga za standarde i metrologiju. Svršeni đaci ove škole rade u samom NOS, u ministarstvima, u preduzećima i fabrikama.
S obzirom da zemlje u razvoju oskudevaju u inženjerima, problem obuke se delimično može rešiti
ako se angažuju inženjeri koji rade druge poslove, da rade skraćeno vreme na standardima; na taj način se smanjuje broj osoblja koje radi puno radno vreme.
U mnogim zemljama u razvoju, NOS će verovatno biti u stanju da obučava svoje tehničke kadrove
na samom poslu, ali neće moći da pomaže u obuci inženjera standardizera za preduzeća. Dugoročno rešenje bi bilo da se standardizacija i metrologija uvedu u nastavni program.
Manji broj NOS koje organizuju kurseve za obuku, primio je izvestan broj kandidata iz zemalja u razvoju. Tekvi pojedinci su korisni kao saradnici novoosnovanih NOS, ali ne izgleda verovatno da bi
se takvi kursevi bez naročite pomoći mogli proširiti do obima da obučavaju svake godine veliki broj inženjera-standardizera za preduzeća.
Regionalni kooperativni programi
Prethodna poglavlja ovog članka odnosila su se na glavne aspekte osnivanja nacionalne ustanove
za standardizaciju. Pitanje saradnje zemalja u razvoju na regionalnoj bazi je suviše složeno da bi se moglo pretresti u opštim crtama. U Zap.
adnoj Evropi i u Latinskoj Americi već postoje organizacije osnovane ugovorima, koje su nadležne za privrednu delatnost u tim oblastima (EEC, EFTA, LAFTA). Za slučaj Zapadne Afrike postoji nada da će se neka privredna integracija uspostaviti kao sredstvo za podsticanje razvoja. U Jugoistočnoj Aziji su oblici uzajamne pomoći između zemalja strogo ograničeni, ali su ipak veoma korisni. Mogućnosti regionalne saradnje u standardizaciji u ova tri slučaja nikako nisu istovetne.
Ukoliko se bude napredovalo u interregionalnoj trgovini i ekonomskoj integraciji, utoliko će važnije biti da se obezbedi ne samo saradnja već i koordinacija u pripremi tekstova standarda. Ako se ne može postići sporazum da samo jedna regionalna ustanova priprema regionalne standarde ume:to niza NOS od kojih svaka donosi svoje nacionalne standarde, ipak se NOS jedne oblasti mogu uzajamno pomagati