JUS standardizacija

212 - ı STANDARDIZACIJA RO a O oda a SO O OB O O O mi e RELPNINIKRGOE SVOJ,

BI Centralni sekretarijat Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO), sa sedištem u Ženevi, u mogućnosti je da proučava zahteve za informacijama i međunarodnim standardima time što prevodi neke delove preporuka ISO na programe rada raznih tehničkih komiteta itd. Centralni sekretarijat takođe raspolaže izvesnom dokumentacijom o važećim nacionalnim standardima svojih zemalja članica; osim toga, on je u tesnoj vezi sa većinom svojih članova, i prema tome u mogućnosti je da proučava i zahteve za informacije o nacionalnim standardima. Organizacija ISO se priprema da u Ženevi osnuje Centar za informacije o standardizaciji čija se puna aktivnost predviđa za početak 1971. godine.

Potrebno je napomenuti da zemlje članice organizacije ISO upražnjavaju međusobnu razmenu svojih publi–kacija, uključujući standarde. Nije potrebno ponovo objašnjavati kakve mogućnosti pruža posedovanje stranih i međunarodnih standarda zemalja koje žele da svoje nacionalne standarde usklade sa standardima opšte prihvaćenim za razmenu u svetu.

39. Sve ovo je toliko jasno da svaki onaj, koji nije upućen u probleme standardizacije i funkcionisanje jedne nacionalne organizzcije za standardizaciju, može da se upita zašto sve zemlje sveta nisu automatski članice organizacije ISO i ne uzimaju aktivnog učešća u njenim radovima. Na žalost, pokretati i razvijati akciju standardizacije zahteva ne samo dobru volju već i jezgro Kvalitikovanih stručnjaka (bar jedan inženjer) i minimum finansijskih sredstava. Nije predmet ovog članka da tretira ovo pitanje ali je korisno pomenuti ga da bi se moglo razumeti zašto je Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) našla za potrebno da osnuje kategoriju dopisnih članova; ovi članovi, uz minimalnu članarinu, dobijaju mnogobrojne usluge i mnogo dokumenata koji odgovaraju naročitim potrebama zemalja koje počinju aktivnost na izradi svojih nacionalnih standarda da bi podstakli razvoj svoje industrije i širenje svoje spoljne trgovine. Dopisni članovi, među kojima su: Barbados u Americi, Hong-Kong, Kuvajt i Sirija u Aziji; Kipar i Malta u Evropi i Madagaskar, Tunis, Etiopija i Kenija u Africi, primaju od organizacije ISO sve predloge preporuka i ISO preporuke, dokumente opšte prirode, cirkularna pisma, katalog, memento, mesečni žurnal ISO itd. Oni mogu da budu članovi posmatrači tehničkih komiteta koji su od naročitog interesa za privredu dotične zemlje. Na taj način oni primaju svu tehničku dokumentaciju ovih komiteta, imaju prava da prisustvuju zasedanjima i uz cdobrenje predsednika da učestvuju u diskusijama.

40. Status dopisnog člana je samo jedan vid pomoći na polju standardizacije zemljama u razvoju. Postoje još mnogi drugi oblici pomoći, od kojih je većina rezuliat specijalnih odnosa koje organizacija ISO održava sa specijalizovanim institucijama Ujedinjenih nacija. Ova pomoć može, na primer, da uzme sledeće oblike:

a) Pribavljanje stručnjaka Ovi stručnjaci mogu, na primer, da pripadaju sledećim kategorijama: . — stručnjaci sa visokim kvalifikacijama za organizovanje jedne nove nacionalne organiza-– cije za standardizaciju ili za obavljanje savetodavne funkcije u već postojećoj organizaciji;

— stručnjaci za obrazovanje stručnog kadra; — stručnjaci angažovani za kraći period za određene tehničke potrebe.

b) Obrazovanje kadrova

Obuhvata sredstva koja već pružaju neke zemlje članice ISO:

kursevi za obučavanje koji mogu biti organizovani na nacionalnom nivou 1, u dva ili tri slučaja, kursevi delimično međunarodnog karaktera.

o) Uređaji za ispitivanje

Pomoć u vidu stvaranja ili usavršavanja uređaja za ispitivanje radi izrade i uvođenja u primenu nacionalnih standarda ovih zemalja.

d) Dokumentacija

Snabdevanje primercima. nacionalnih standarda zemalja članica organizacije ISO, pod povoljnim uslovima.

e) Š Misije za istraživanja i studije - Konstituisanje odgovarajućih misija sastavljenih od kvalifikovanih stručnjaka koji mogu biti

poslani u zemlje u razvoju da izvrše opštu studiju uslova standardizacije ili da stvore kontakt sa predstavnicima vlade i rukovodstva preduzeća koji imaju pravo odlučivanja u ovoj oblasti.

1) Molbe za finansijsku pomoć Ujedinjenih Nacija

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) je uzela na sebe obavezu da ispituje i daje svoje savete u vezi sa zahtevima takve prirode koje Joj dostavlja jedna specijalizovana institucija Ujedinjenih Nzcija. Kako je Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) nevladina organizacija, ona nema sopstvena sredstva na ra polaganju za široki program pomoći nekoj zemlji: troškove za ovu pomoć dakle mora snositi dotična zcmlji osim ako ne dobije finansijsku pomoć od neke druge organizacije, npr. UNIDO. Organiza– cija ISO je u mogućnosti da ispita i da da uputstva za dobijanje pomoći u tom smislu od organizacije UNIDO.