JUS standardizacija

198 STANDARDIZACIJA

nija, uvodeći što strožiju kontrolu kvaliteta u razvijenim oblastima inđustrije, čime je povećan izvoz. Prema zakonskim propisima svaki standard se revidira najmanje u roku od tri godine, u svetlosti tehničkog razvoja.

Australija i Novi Zeland takođe imaju odavno osnovane velike NOS. Kratko vreme pre proglašenja nezavisnosti, Indija je osnovala veliku NOS koja je danas jedna od najvećih u svetu. Ona je pod zajedničkom upravom industrije i vlade. Indijska institucija za standarde je svojim radom na pripremi standarda, označavanju kvaliteta, obuci inženjera-standardizera i propagandi za donošenje internih standarda u preduzećima, probudila veliko interesovanje ostalih nacija u razvoju.

U 1960. g. počele su rad NOS u Burmi, obe Kine, Indoneziji, Severnoj Koreji, Pakistanu i Filipinima. Zakonom je uspostavljena NOS u Tranu u 1960. g. ,a tome su sledovale i NOS Cejlona, Republike Koreje, Malezije, Singapura i Tajlanda. Najdocnije osnovane između ovih nisu imale dovoljno vremena da pokažu veće rezultate u vidu objavljenih standarda. U svakom slučaju, sigurno je da veliki deo svog vremena 1 energije posvećuju unapređenju standardizacije.

U drugim nekim zemljama ovog dela sveta već se bilo pokazalo izvesno interesovanje za standardizaciju. Avganistan ima međunarodnog savetnika za primenu metričkog sistema mera. Jedno zvanično telo u Nepalu i Industrijski savez Hong Kong stupili su u vezu sa međunarodnim organizacijama radi početka radova na standardizaciji. Nedavno je u Republici Vijetnam osnovan Institut za standardizaciju. U drugim azijskim zemljama izgleda da se ne radi na standardizaciji.

Latinska Amerika i Karibi

NOS su bile osnovane pre 1940. g. u Argentini, Brazilu i Urugvaju, a pre 1950. g. u Čileu, Meksiku i Peruu. Prve tri su privatna tela, sa ovlašćenjima i raznim potporama državne uprave. NOS u Čileu je pod zajedničkom upravom, a NOS Meksika i Perua su državni organi. Za devet većih industrijskih sektora, međutim, meksikanske standarde pripremaju nacionalni savetodavni odbori, finansirani od strane ovih sektora, uz koordinaciju i odobrenje vlade. NOS u Čileu i Peruu su tesno poveZžani sa tehničkim univerzitetom. U svim ovim zemljama standardi koji nose naziv »službeni« (official) ili ih vlada registruje, postaju obavezni za državne nabavke.

U poslednjoj dekadi osnovano je još pet NOS: u Centralnoj Americi, Kolumbiji, Kubi, Paragvaju i Venecueli. U Kubi i Venecueli to su državni organi. NOS u Kubi nadležna je i za sisteme mera i kontrolu kvaliteta. U Paragvaju je standardizacija jedno odeljenje Instituta za industrijska istraživanja i standa: d zaciju, koji je osnovan uz pomoć Ujedinjenih Nacija. Na početku je pridavana važnost eksportnim proizvodima, a nacionalni dcprinos finansijama Instituta dolazio je od naročite takse na uvoz. Ovo je, možda, primer na koji bi se mogle ugledati i druge zemlje u ranom stadijumu industrijskog razvoja. Postupajući u duhu svog ugovora o ekonomskoj integraciji, zemlje Centralne Amerike su zatražile pomoć Ujedinjenih Nacija za osnivanje jednog zajedničkog instituta za industrijska istraživanja. Ovaj Institut je bio osnovan u 1956. g., a odeljenje standardizacije dodato mu je 1962. Njihovi standardi su »službeni« u celoj oblasti, obično na dobrovoljnoj bazi, ali su obavezni standardi naročito pripremljeni za »integracione industrije« te oblasti.

Bolivija i Ekvador obavili su pripremne studije za rad na standardizac'ji. U bolivijskoj privredi su mineralni proizvodi za izvoz još uvek mnogo važniji od prerađivačke industrije, a Ekvador mnogo zavisi od izvoza tropskih proizvoda. Zato će biti najkorisnije da se početna delatnost u standardizaciji. usmeri na unapređenje njihovog izvoza.

U Gvijani je obrazovan Nacionalni komitet za specifikzcije, a povećava se interesovanje za standardizaciju. Jam:ajka szda pretvara svoje cdeljenje za standardizaciju, koje je bilo u sastavu jednog ministarstva u posebnu NOS. Trinidad, Tobago i Barbados proučavaju predloge za osnivanje NOS.

Srednji istok

U zemljama Srednjeg Istoka se dosta radi na standardizaciji. U toku poslednjih godina, Irak i Liban su osnovali svoje NOS, a jedan međunarodni ekspert je pridodat Centru za industrijski razvoj u Jorđanu da počne rad na standardizzciji. Predstavnici vlada Saudi Arzbije i Federzcije Južncg Jemena obratili su se Ujedinjenim Nacijama za savete po pitanju standardize.cije. Izrael ima aktivnu NOS.

Međunarodna aktivnost

Organizacije koje ne pripadaju vladama

Početak međunarodne aktivnosti na polju standardizacije bila je rezolucija Međunarodnog elektrotehničkog kongresa održanog 1904. g. u Sjedinjenim Američkim Državama, koja je glasila: »da treba preduzeti korake za obezbeđenje saradnje tehničkih udruženja sveta obrazovanjem reprezentativne komisije koja će razmatrati pitanja standardizacije terminologije i nazivnih veličina električnih aparata i mašina. Dve godine docnije osnovana je Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC). Tek dvadeset godina kasnije, u 1926. g., obrazovana je Međunarodna federacija nacionalnih udruženja za standardizaciju (ISA) da obavlja slične funkcije za ostale industrije. '