JUS standardizacija

260 | Ž i STANDARDIZACIJA _____________________ STANDARDIZACIJA

rambenih proizvoda (povećanje za oko 300%). Zatim je naglasio da je na zahtev članica Savet ISO-a prošle godine formirao sledeće četiri tehničke oblasti: mašinogradnju, poljoprivredu, građevinarstvo i građevinski materijal i transport. Na kraju je obavestio da sa zadovoljstvom može svome nasledniku da ustupi mesto i sa gledišta finansijskog·poslovanja, koje je unazad tri godine bilo vrlo loše, ali je sanirano uz rapidan porast rezervnog, fonda.

Zatim je pročitana poruka Predsednika turske vlade Demirela u kojoj se ističe velika korisnost preporuka ISO-a, kako na međunarodnom planu, tako i po napredak nacionalne ekonomike i industrijski razvoj Turske.

Posle pročitane poruke, na svečanom otvaranju su govorili samo predstavnici triju zemalja čiji su jezici usvojeni kao zvanični u radu ISO-a. Prvo je govorio član Francuske akademije Luj Armand, koji je u svome izlaganju istakao ulogu standardizacije kao jednog važnog faktora na uprošćavanju i olakšavanju tehnološke saradnje zemalja, navodeći kao primer zamenu delova i održavanje strojeva. S obzirom na budući rad ISO-a, na kraju je istakao da bi trebalo, mada je prilično truda već uloženo i dosta postignuto, efikasnije dovesti na međunarodni nivo standardizaciju iz oblasti kompjutera, odnosno obrade i davanja informacija u okvirima procesa proizvodnje.

Kao predstavnik trećeg zvaničnog jezika (ruskog) govorio je član Akademije i predsednik Komiteta za standarde, mere i merni pribor pri savetu ministara SSSR (GOST), prof. dr tehn. nauka V. V. Bojtsov koji je sa zadovoljstvom istakao kako kvantitativan tako i kvalitativan porast rezultata dosadašnjeg rada ISO-a.

Na kraju je kao predstavnik drugog zvaničnog jezika (engleskog) govorio dr. F. L. La Que, predsednik američkog nacionalnog instituta za standarde (ANSI), koji je istakao da standardizacija već predstavlja jedan oblik prostog međunarodnog jezika. S obzirom da se ISO angažuje na čisto tehničkim problemima, nezavisnim od pristrasnosti ili politike, on smatra da ona time doprinosi pored ostalog u mnogome i produbljavanju mira u čitavom svetu.

Ovim je završeno svečano otvaranje Generalne skupštine ISO-a, posle čega je posećen mauzolej Kemal Ataturka uz polaganje venca.

22.9. 1970: Otvoreni sastanak u auditorijumu Zavoda za standardizaciju Turske po pitanju rada tehničkih komiteta ISO-a

Na ovom sastanku je predsedavao N. Ludvig iz Nemačke standardizacije (DNA), a izvestilac je bio O. Sturen, generalni sekretar ISO-a. Članovi predsedništva su bili dr V. V. Bojtsov (SSSR), G. O. R. Fejden (Vel. Britanija), dr A. N. Goš, (Indija), G. Jensen (Norveška), A. L. Stjuart (Australija) i Isfendijar (Turska).

Generalni sekretar ISO-a je uglavnom istakao da je ISO do sada publikovao oko 1400 preporuka sa preko 30000 stranica i da je za protekle tri godine publikovano od toga oko dve trećine, što je sigurno plod napora koji su se činili i pre Generalne skupštine u Moskvi. Na. kraju je naglasio da sve veća potreba za međunarodnom standardizacijom svakako ukazuje da ubuduće treba Još efikasnije koristiti sve moguće izvore sredstava, određivati prioritet i stalno voditi brigu na daljem unapređivanju metoda i procesa rada.

Posle izlaganja generalnog sekretara ISO, u diskusiji delegata razmatrano je pored ostalog pitanje mogućnosti organizovanja grupnih sastanaka tehničkih komiteta, tako da delegati udaljenih zemalja mogu obuhvatiti više sastanaka u jednom putovanju kao i mogućnost održavanja više zasedanja van Evrope (A. L. Stjuart, Australija); predlog da Centralni sekretarijat ISO poveća broj stručnjaka na oko 500 (s tim bi usledilo i povećanje budžeta) kako bi mogao da preduzme izradu većeg broja preporuka, što bi moglo da olakša izradu i donošenje nacionalnih standarda (Dr A. N. Goš, Indija); kao i potreba da se preporuke izrađuju uglavnom na bazi realnih potreba i važnosti za što veći broj zemalja članica ISO (C. Tuzu, Rumunija i F. A. Svit, Kanada) i pitanje uslova za korišćenje preporuke ISO u nacionalnim standardima zemalja članica (Pirmen, Vel. Britanija).

Takođe je prodiskutovana uloga kompjutera u radovima vezanim za standardizaciju.

23.9. 1970: Otvoreni sastanak u auditorijumu Turskog instituta za standardizaciju po I temi: Standardi i potrošnja

Na ovom sastanku je predsedavao H. A. R. Binney, direktor Britanskog instituta za standarde (BSI) sa sledećim članovima predsedništva: Bergman, direktor Nacionalnog saveta potrošača Švedske; J. Dipe, direktor konstrukcionog biroa za elektromehaniku u Amijenu, Francuska; A. V. Gličev, pomoćnik direktora Instituta za istraživanje GOST-a, SSSR; M. Kaplan, predsednik komiteta za istraživanje Međunarodne unije potrošača (IOCU); R. F. J. Tajhman, generalni direktor Biroa za standardizaciju Južne Afrike, i Uras, ekonomista Turskog instituta za standardizaciju.

Široka i živa diskusija na ovu temu je pokazala da je mišljenje svih diskutanata da se ubuduće uglavnom treba još orijentisati ka savremenijem rešavanju problematike sa gledišta usaglašavanja standarda bezbednosti sa zakonodavstvom, sredstva informacija potrošača, učešća potrošača u razvoju standarda i tome slično.

Po II temi istog dana: Standardizacija i zemlje u razvoju—predsedavao je R. Frontard, generalni direktor Francuskog udruženja za standardizaciju (AFNOR) sa sledećim članovima predsedništva: Katkuda, šef sekcije za industrijski razvoj Instituta za industriju Organizacije ujedinjenih nacija (OUN): Leong Kwok