JUS standardizacija
U ovaj sistem su uključene do sada sledeće evropske zemlje: Austrija, Belgija, Čehoslovačka, Danska, Zapadna Nemačka, Finska, Francuska, Mađarska, Italija, Holandija, Norveška, Poljska, Švedska, Švajcarska i Velika Britanija.
Koristi od uključivanja u ovaj sistem (koji se kratko naziva CB) su slične koristima navedenim u razmatranju učlanjenja u IEC sistem, ali je značaj CB sistema ipak nešto uži jer bi IEC sistem bio širi međunarodni sistem, ali svakako i sistem CB obezbeđuje pouzdaniji kvalitet i manje troškove ispitivanja električnih uređaja. Tu za sada od proizvoda prvenstveno spadaju aparati za domaćinstvo. Materijali koje sam koristio pri sastavljanju članka:
1. Dokumenti Evropske ekonomske komisije: STAND(GE)1, Februara 1972; STAND/Working Paper 20, 8 December 1971; STAND /Working Paper 20, Add. 1, 10 December 1971; STAND / /11, 8 March 1972; STANDI2, 8 March 1972.
2. Zapisnik Saveta IEC sa zasedanja održanog u Brislu 15-og i 19-og juna 1971 god., RM 1380/ /Coumcil, August 1971.
3. Dokument TC 56 (Secretariat) 51, November 1970: Predlog za sistem osiguranja kvaliteta sastavnih delova za elektroniku
4. Dokument Akcionog komiteta TEC 02 (Bureau Central) 100, Fćvrier 1971: Primedbe Predsednika o mogućnosti da IEC stvori organizaciju koja bi dala Sistem za osiguranje kvaliteta sastavnih delova za elektroniku.
5. Dokumenti Saveta IEC O1 (Central Office) 477: Nacrt IEC sistema za osiguranje kvaliteta sastavnih delova za elektroniku i Ol (Central Office) 478; Nacrt predloga za izmenu člana 2 Statuta zbog stvaranja IEC sistema za osiguranje kvaliteta sastavnih delova za elektroniku.
6. Publikacıija 21 CEE: Sistem sertifikacije, Statut i pravila za postupke, may 1970.
Đuka Lisica, dipl. ing.
POTROŠAČKA ROBA I PITANJA STANDARDA KVALITETA
Sa sve većim uticajem tehnike na svakodnevni život, potrošač se suočava sa nizom industrijskih proizvoda. Istovremeno sa tim suočava se i sa primenom novih materijala i izlaže uticaju sve veće i mnogostranije reklame. Prosečni potrošač je došao u položaj da nije više u stanju da ocenjuje da li će neki proizvod odgovarati njegovim očekivanjima. U ovakvoj situaciji pojavili su se i izvesni oblici publikacıja i časopisa koji su se pokazali veoma korisnim zbog pružanja potrebnih informacija o pojedinima potrošačkim robama, no to ne može u potpunosti i u svakoj prilici da zadovolji potrebe. Dosadašnja iskustva i rezulatati u svetu i kod nas jasno su pokazala da standardizacija čini osnov obezbeđenja kvaliteta uopšte i predstavlja objektivnu korist i za proizvođača, i za prodavca i za potrošača. No treba da bude takođe jasno da je nemoguće, a nema ni potrebe, da se za svaki artikal individualno propisuje standard, jer taj artikal je komponovan uz primenu većeg broja standarda koji se mogu koristiti i u komponovanju raznih drugih artikala.
U nastojanju da se olakša potrošačima u postavljanju svojih zahteva i odlučivanju pri izboru robe, i da se u tom smislu pomognu i obavežu proizvođači ı određene institucije za kontrolu kvaliteta, nesumnjivo bi bilo korisno da se putem standardizacije definišu osnovni pojmovi i obrade određeni stavovi u veZi sa ocenjivanjem i ispitivanjem potrošačkih roba.
U ovom broju biltena »Standardizacije« daje se predlog četiri standarda JUS A.A2.030, 031, 032 i 033 izrađenih na osnovu materijala Tehničko
komiteta ISO/TC 73 Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) i Nemačkog odbora za standardizaciju (DNA).
Standard JUS A.A2.030 — Osnovna merila za postavljanje uslova kvaliteta potrošačkih roba. Objašnjenje pojmova — definiše osnovne pojmove o kojima je moglo biti različitih tumačenja u diskusiji ı primeni.
Standard JUS A.A2.031 — Ispitivanje potrošačkih roba. Opšta pravila — ima za cilj da za široku oblast ispitivanja, bilo da se radi o ispitivanju materijala ili funkcije odnosno takozvanom testu robe, sabere i utvrdi opšte priznate principe.
Standard JUS A.A2.032 — Testiranje potrošačkih roba. Objašnjenje pojmova — daje jednoznačno objašnjenje pojma testiranja roba, što je, s obzirom na mnoštvo ponuda na tržištu, od podjednake važnosti za industriju, trgovinu i potrošače.
Standard JUS A.A2.033 — Upotrebna vrednost potrošačke robe. Objašnjenje pojmova — objašnjava značenje pojma upotrebne vrednosti robe i
- razgraničava to značenje od drugih pojmova, kao
što Je upotrebljivost robe i sl.
Navedeni standardi, koji se odnose na široku skalu potrošačkih roba — izuzev namirnica, farmaceutskih proizvoda, lekova i droga — svakako mogu da podstaknu i opredeljenje određenih instituta i drugih institucija za pružanje odgova-
· rajuće pomoći u podizanju kvaliteta i težnji za
opštom racionalizacijom na potrošačkom tržištu.
M. Ristić, dip. inž,