JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

ovo ispitivanje može se koristiti aparat za ispitivanje pritisne čvrstoće čija se pomična ploča kreće brzinom od 12,5 do 50 mm/min. Ispitivanje se izvodi na 20 uzoraka. Ispitivanje pritiskivanjem može se vršiti duž vertikalne ose a takođe i na horizontalnu osu. Pri ovom ispitivanju hermetički rastvoreni uzorci mogu završiti eksplozijom; zbog toga treba preduzeti sve mere predostrožnosti ili primeniti ventil na uzorku. Ovom metodom se može odrediti: opterećenje, u kp, pri kome nastaje prskanje ili lomljenje suda, kao i deformacija ili ugib, u cm, pri opterećenju u momentu prskanja. ASTM D 2684 (1968. god) — I-pitivanje propustljivosti termoplastičnih ambalažnih sudova. Pri ocenjivanju mogućnosti primene plastičnog ambalažnog suda za određeno sredstvo važno je odrediti da li je ambalaža propustljiva za sredstvo koje se pakuje. Do gubitka mase može dcći prodiranjem — difuzijom kroz zidove suda, ali takođe može doći i do asorpcije vlage ili drugog iz okoline tokom skladištenja. Nadalje, pri izboru amb.alažnog suda treba oceniti i kakav je uticaj oblika suda na propustljivost. U ovoj metodi dat je postupak određivanja gubitka ili porasta mase, tj. procentualne promene mase posle određenog izlaganja i određivanje faktora propustljivosti. Boce se hermetički napune proizvodom. ili reagensom za ispitivanje, hermetički zatvore, izmere i drže na temperaturi 23 "C i 50% relativnoj vlažnosti u toku 28 dana ili na povišenoj temperaturi +50 *C. U intervalima od 1, 7, 14, 21 i 28 dana izmeri se masa radi određevinja prosečne brzine promene mase. Rezultat se izražava u %; ako je negativan, rezultat znači · gubitak, a pozitivan, porast mase. Ovom metodom može se odrediti i faktor propustljivosti ambalažnog suda. Faktor propustljivosti određene plastične mase prema određenom fluidu na temperaturi »t« izražava se u jedinicama »gxcm/danxm?« i izračunava prema sledećem obrascu: B·D P = SE AL

gde je: Pa=faktor propustljivosti B =brzina prosečne promene mase, u g/dan A =celokupna površina boce, u m? D =prosečna debljina boce, u cm, izračunata iz mase boce, površine boce ı gustoće materijala boce masa boce [g]

gustoća [g/cmš] x površina [cm?] Do sada je Velika Britanija izdala dva standarda za ambalažne sudove ız plastičnih masa.

B.S. 1133: odeljak 22 (1967) — Pakovanje u plastične ambalažne sudove. — U standardu je dat opšti pregled svojstava pojedinih vrsta plastičnih masa koje su od značaja pri odabiranju vrste materijala, kao i uporedan pregled svojstava pojedinih tipova plastičnih masa sa sledećim karakteristikama: gustoće, upijanja vode, otpornost na udar, krutost, temperaturski interval u kome se može primeniti, propustljivost vodene pare i gasova, sposobnost primanja otiska — štampanja, providnosti i otpornosti prema sunčanoj svetlosti. Takođe je dat pregled načina proizvodnje ambalažnih sudova, kao i pregled naziva i slika svih ambalažnih sudova (čaša, tuba, kutija, boca i buradi).

B.S. 3897 — Specifikacije plastičnih (pclietilenskih) ambalažnih sudova (kapaciteta 10 galona) — (standard je izdat 1965. god., a izmene i dopune u pogledu sirovine izvršene su 1966. i 1967. god.) Ovaj standard odnosi se na ambalažne sudove od 45,4 ] izrađene iz visokotlačnog polietilena gustoće 0,915 — 0,925 g/cm3 i niskotizčnog polietilena gustcće 0,941—0,965 g/cmš, Propisana je tolerancija zapremine, najmanja debljina zida, način zatvaranja — prečnik grlića i broj navoja. Ispitivanje na pad se vrši sa sudom napunjenim vodom do 90% zapremine. Izvode se dva ispitivanja na različite strane suda, sa visine 122 cm. Sud nosi oznaku standarda, proizvcđača i mesec i godinu proizvodnje.

Japanskim standardima obuhvaćene su boce i četvrtasti ambalažni sudovi od polietilena.

JIS Z 1706 (1966. god.) — Amb.lažni sudovi od polietilena — Ovaj standard odnosi se na pljosnate i četvrtaste ambzlažne sudove od 5 do 30 7 za opšte ı specijalne namene. Propisane su mere (širina, dužina i visina) i tolerancije, debljina zida i mase suda, dimenzije grlića suda i navoja i način proveravanja kvaliteta. Standard obuhvata sledece metode ispitivanja: propustljivosti — < curenja, ispitivanja na pad, ispitivanje lomljivosti grlića zatvarača, ispitivanje promene oblika pri slaganju — stokiranju (četiri reda jedan iznad drugog), ispitivanje drške pri ljuljanju, ispitivanje otpornosti prema hemikalijama i prema stvaranju pukotina. Ispitivanje otpornosti na pad izvodi se na dno sa visine 120 cm; ambalažni sudovi za opštu namenu treba da izdrži 5 padova, a za specijalnu namenu 10 padova.

Na hemijsku otpornost prema stvaranju pukotina ispituje se 5 ili više uzoraka; kao reagens se koristi 5% vodeni rastvor nonilfenoksipolietancla ili odgovarajići drugi reagens. Zatvori se boca i drži se na temperaturi 60+5 "C i posle 72 sata proverava se da li je nastalo oštećenje suda. Za dokazivanje hemijske otpornosti suda, sud se napuni tečnošću za koju je namenjen, hermetički se rastvori i ostavi da stoji 30 dana na 20+—5 "C. Posle tog perioda sadržaj se zameni vodom i zatim se ponovo ispituje na pad. Svaki sud treba da ima oznaku nazivne zapremine, datum proizvodnje i oznaku proizvođača. Pored navedenog standaida izdat je i JIS 1703 (1959) — Polietilenske boce.

Izdat je ı Sovjetski standard GOST 17000(1971 god.) — Amb..lxža iz polimera za tchnička ulja i maziva. — Ovaj standard cbx.hvata oblik, dimenzije i metode provere kvaliteta okruglih boca i četvrtastih ambalažnih sudova iz polietilena zapremine od 150m1l do 107. Sudovi se ispituju na hermetičnost pri pritisku 0,2 kp/cm?ž.

Pored navedenih standarda izdata su i sledeća dva australjska standarda:

AS K 163 (1967. god.) — Plastični ambxzlažni sudovi za transportovanje tečnosti

AS Z 21 (1963) — Plastični ambalažni sudovi za otrovne supstance.

Osvrt na standardizaciju plastične ambalaže u svetu je dat sa ciljem da se stekne uvid u uslove

235