JUS standardizacija

SARADNJA U OBLASTI STANDARDIZACIJE ZEMALJA-ČLANICA SEV

Prikaz članka objavljenog: u Ekonomičeskoj gazeti br. 26 od 24. 06. 1972. god. Članak je napisao L. Konaroy, direktor Instituta za standardizaciju pri Savetu za uzajamnu ekonomsku saradnju (SEV)

Ciljevi saradnje

U sistemu ekonomskih i naučno-tehničkih veza zemalja-članica SEV, važno mesto pripada međunarodnoj standardizaciji sa nizom specifičnih osobenosti. Pre svega ona se razvija na Osnovu dugoročnog planiranja. Oslanjajući se na najpozitivnije pokazatelje i na potrebe korisnika, ona aktivno utiče na visoki tempo razvitka nauke i tehnike, doprinosi racionalnoj organizaciji proizvodnje i utvrđivanju potreba zemalja-članica SEV. Ostvarujući to u okviru Saveta standardizacije, stvaraju se neophodni normativno tehnički preduslovi za širenje ı produbljivanje međunarodne specijalizacije i kooperacije proizvodnje, za razvijanje trgovinske razmene, utiče na ujednačavanje nivoa razvitka zemalja-članica SEV. Na kraju, važna principijelna osobina međunarodne standardizacije je i to što ona učvršćuje osnove integracionih procesa.

Razvitak standardizacije u okviru SEV nametnuo je kao neophodno da se razrade nove metode koje odgovaraju osnovnim principima ekonomske i naučno-tehničke saradnje zemalja članica. SEV. Kao baza razrade novih metoda poslužila su iskustva nacionalnih standardizacija pojedinih zemalja-članica SEV. Nove metode međunarodne standardizacije u okviru SEV obuhvataju npr. perspektivne planove saradnje u oblasti standardizacije, uspostavljanje normi na osnovu tehničko-ekonomskih analiza, kompleksnu standardizaciju, sistem analiza, itd.

Na standardizaciji neposredno rade stalne komisije Saveta SEV, Stalna komisija za standardizaciju pri SEV i Institut za standardizaciju pri SEV. Predlozi preporuka standarda, prihvaćeni od strane određenih organa, postaju pravne obaveze zemalja-članica SEV tek nakon što ih pojedine članice prihvate i usaglase sa nacionalnim zakonodavstvom. Sve preporuke se prihvataju od strane Stalne komisije SEV tek nakon što se postigne saglasnost zainteresovanih zemalja članica Saveta, pri čemu svaka zemlja direktno najavljuje svoju zainteresovanost za bilo koju preporuku koja je predmet razmatranja odgovarajuće komisije.

Stalne komisije SEV za pojedine industrijske grane razrađuju preporuke i preduzimaju mere u. cilju

unifikacije nacionalnih standarda i normativne dokumentacije po raznim parametrima i tehničkim uslovima proizvoda, materijala i produkata pojedinih industrijskih grana. Sve preporuke su u vezi, pre svega, sa akcijama koje se sprovode na polju specijalizacije i kooperacije.

Stalna komisija za standardizaciju pri SEV razrađuje preporuke i preduzima mere po pitanjima unifikacije nacionalnih standarda i normativnih dokumenata iz oblasti opštetehničkih normi, normi koje se mogu bez teškoća uzajamno primenjivati, unifikacije obeležavanja oznaka pojedinih proizvoda i njihovih delova i proizvoda uzajamno povezane proizvodnje. Stalna komisija takođe ostvaruje koordinaciju rada u oblasti standardizacije koja je u programu rada drugih stalnih komisija i Instituta pri SEV, uopštava rezultate svih tih radova i priprema odgovarajuće izveštaje i predloge Izvršnom komitetu Saveta SEV.

Institut za standardizaciju pri SEV radi na svim problemima koji su od interesa za zemlje-članice SEV čija rešenja su vezana sa izvođenjem teoretskih i metodoloških istraživanja. Institut radi i na drugim složenim problemima, naročito na razradi · opštih principa i metoda rada na polju unifikacije i standardizacije.

Rezultati zajedničkog rada

Sadašnji period saradnje zemalja članica SEV karakteriše mobilizacija na rešavanju zadataka postavljenih na 23, 24 i 25-om zasedanju Saveta za uzajamnu ekonomsku pomoć (SEV). Kompleksni program. u oblasti standardizacije ističe niz novih principijelnih zadataka. U uslovima savremene etape koja je karakteristična po neaeljivim integracionim poduhvatima i kompleksnom dugoročnom integracijom, ti zadaci dobijaju svoje pravo mesto.

Radom na standardizaciji u okviru SEV, kao i radom na tipizaciji i unifikaciji, postiže se to da se smanji broj proizvoda tipiziranih dimenzija i proizvodnja specijalizira. Tako npr. kao rezultat tipizacije rečnih brodova, broj tipova sveden ja sa 43 na 20. Ostvatena u nizu zemalja članica SEV, tipizacija i specijalizacija rečnih brodova i tehničkog pribora za flotu, neviđen je primer u praksi brodogradnje u svetu.

Prihvatanjem preporuke SEV »Obloge za -kočnice. Mere«, omogućeno je da se šamo u SSSR-u asortiman smanji sa 286 na 89, u DDR sa 200 na 89 i u