JUS standardizacija

STANDARDIZACIJA

DESET NAJPRODUKTIVNIJIH TEHNIČKIH KOMITETA ISO

ISO/TC | 47 Hemija

| 34 Polioprivreda"

| 61 Plastične mase

| 45 Guma

7. 2 o —

| 20 Aeronautika |

|17 Čelik

a ZK a

6 Papir

29 Sitan alat

| 54 Etarska ulja

| 72 Tekstilne mašine

50 100

ISO

AAA ZAZA | OSŠŠŠŠN | | __|| | |

4 Nr | | rıNEI II

S

400

Međunarodni standardi 703

DIS Ukupno Predlozi standarda 368

SSS i Nacrti predloga 604 Slika 3

Prema tome, pitanja transporta su sada prioritetna u radovima Organizacije ISO. Zgradarstvo i obrada informacija su oblasti u kojima povećanje međunarodne razmene ı međuzavisnosti zemalja, takođe, postavljaju neophodnost svetskih standarda.

Prema tradiciji, aktivnost na međunarodnoj standardizaciji odvija se uglavnom u tri pravca: terminologija, mere ı metode ispitivanja. Velika većina svih standarda ISO odnosi se bar na jedan od ovih pravaca. Na primer, oko 10 000 definicija i termina sadržani su u standardima ISO ili predlozima za standarde. Veliki broj ovih termina su prevedeni na druge jezike da bi mogli da budu primenjeni direktno u nacionalnim standardima. Osim toga oni se mogu korisno upotrebiti kao višejezični terminološki rečnici.

Zajednički tehnički jezik je u svakom pogledu osnovni uslov za međunarodno sporazumevanje. Zbog toga je jedna od naročito značajnih aktivnosti Organizacije ISO izrada međunarodnih standarda za jedinice, simbole i tehničke crteže. Metode ispitivanja materijala i proizvoda predstavljaju drugu smernicu međunarodne standardizacije. Više od pedeset procenata standarda ISO obuhvataju metode ispitivanja.

Na ova tri tradicionalna pravca — terminologija, mere ı metode ispitivanja, nadovezuje se četvrta kategorija standarda — standardi sa karakteristikama za primenu koji tretiraju pitanja sigurnosti i kvaliteta. Polovina od ukupnog broja tehničkih komiteta koji su obrazovani u toku pet poslednjih godina obrađuju standarde sa karakteristikama za primenu.

Potreba za međunarodnim standardima prvo se ukazala u zapadnoj Evropi, dok su u toku više godina drugi regioni imali realativno skromnu u-

logu u aktivnostima Organizacije ISO. Sve do pedesetih godina skoro sva zasedanja su održavana u Evropi, ı zemlje zapadne Evrope praktično su držale sekretarijate svih tehničkih komiteta Organizacije ISO.

Međutim, u toku poslednjih godina Organizacija ISO postala je stvarno međunarodna organizacija. Jedan od pokazatelja ove orijentacije je sastav Saveta ISO 1972. za godinu koji predstavlja upravno i administrativno telo organizacije sa mandatom između dva zasedanja Generalne skupštine. Francuska, Italija, Nemačka, Norveška ı Velika Brit..nija su članovi Saveta, ali je prisustvom zemalja članica Australije, Brazila, Indije, Irana, Japana, Kanade, Rumunije, SAD ı SSSR, osigurana ravnoteža između interesa ı geografskog položaja zemalja.

Velika Britanija (BSI), Francuska (AFNOR) i druge zemlje zapadne Evrope, po tradiciji, drže veliki broj sekretarijata tehničkih komiteta ISO. Danas je ova raspodela znatno šira tako da su Australija, Indija, Japan, SAD i SSSR preuzele veće odgovornosti. U 1972. godini rukovođenje sekretarijatima raspoređeno je na 28 zemalja.

Dijagram koji je niže prikazan označava broj standarda, predloga standarda (DIS) i nacrta predloga (DP) iz dvanaest oblasti aktivnosti ISO. On pokazuje da su najkompletniji rezultati dobiveni u mašinstvu i hemiji. Međutim, već je zapažena izmena u orijentaciji — u stvari treba očekivati da će sektori kao informacije, transport, zdravstvo i sigurnost zauzimati sve veći značaj u budućim aktivnostima u oblasti međunarodne standardizacije.

Treba napomenuti da broj standarda daje samo približan uvid o celokupnom radu; dijagram pak daje približnu sliku o ostvarenjima u pojedinim oblastima.

291