JUS standardizacija

CENEL, CEE, COPANT, ASAC, ASMO, CMEA komitet za standardizaciju.

1. standardizacija na nacionalnom nivou i na nivou preduzeća

Period od početka ovoga veka pa do dvadesetih godina označen je u ovoj glavi kao period nastanka potrebe za nacionalnim standardima. Ističe se da primena standarda u industriji jača ekonomiju zemlje.

U ovoj glavi se govori o glavnim zadacima nacio-

nalnih organa za standardizaciju, kao što su:

1. Pripremanje i objavljivanje nacionalnih standarda. 2. Pomoć pri usvajanju i primeni standarda.

3. Osiguranje kvaliteta i izdavanje potvrda o ispitivanjima.

4. Obezbeđivanje informacija o standardima ı tehničkim podacima, kako nacionalnim tako i međunarodnim.

5. Zastupanje svoje zemlje u međunarodnom radu na standardizaciji.

I na ovom mestu se ističe potreba da se pri pil-

premanju i usvajanju standarda mora postići

sporazum između predstavnika državne uprave, proizvođača, korisnika, profesionalnih organizacija i distributera.

Zatim se govori o organizacionim oblicima organa

za standardizaciju. Bez obzira na različite oblike u

pojedinim zemljama, postoje kako se u ovoj glavi

ističe, neki principi koji se svuda moraju poštovati.

Ti principi su, ukratko, sledeći:

a) Organ mora biti zakonski priznat kao odgovoran za nacionalnu standardizaciju.

b) Savet koji upravlja nacionalnim organom za standardizaciju mora biti sastavljen od predstavnika svih zainteresovanih u zemlji: državne uprave, industrije, profesionalnih institucija, predstavnika potrošača, istraživačkih oigpanizacija. c) Priprema standarda treba da se odvija preko odbora stručnjaka iz svih oblasti.

d) Organizacija za standardizaciju mora imati mogućnosti za ispitivanja ili da joj je omogućen pristup u ispitne laboratorije drugih.

e) Organ mora imati ovlašćenja da predstavlja svoju zemlju u oblasti standardizacije.

Izneti su, zatim, piincipi finansiranja, rada i odgovornosti Saveta i tehničkog sektora stručnjaka u Organu. Na kraju glave govori se o principima standardizacije u preduzeću, koja treba da počiva na osnovama nacionalne standardizacije, sužavajući Pp.l tome opsege standardizovanih vrednosti u skladu sa situacijom u preduzeću. Izneti su organizacioni principi koje bi trebalo poštovati u svim preduzećima: 1. Standardi moraju biti napisani i čuvani u odgovarajućim zbirkama.

191

2. Zbirke moraju biti dostupne svim sektorima preduzeća, i moraju biti lako razumljive.

3. Inicijativa za stvaranje i primenu standarda u preduzeću mora dolaziti neposredno od tehničkog direktora ili drugog rukovodioca sa velikim ovlašćenjima, koji je usko povezan sa direktorom.

Dalje su izneti detaljniji podaci o organizaciji standardizacije: načinu rada direktora u pogledu standardizacije, karakteristikama ovoga rada u manjim i većim preduzećima, veličini odeljenja za standardizaciju itd.

8. potrošači i standardizacija

Ovde je dat istorijat nastajanja organizacija Čiji je zadatak da štite interese potrošača. Ističe se da je, na žalost, u organizacijama ISO i IEC malo predstavnika potrošača. Izneti su podaci o nastanku

Odbora 73 u organizaciji ISO, čiji Je zadatak da

proučava pitanja značajna za potrošače, prven-

stveno vezana sa »Principima uvođenja standardnih znakova (kvaliteta)s. Objašnjena je uloga i rad Međunarodne organizacije potrošača (TOCU) koja je u 1971. godini okupljala organizacije potrošača iz 32 zemlje. Čudno je da je tek 1966. godine počelo da dolazi do bolje saradnje između organizacije i organizacija ISO i IEC!

Detaljno se govori o izdavanju certifikata, osiguranju kvaliteta, etiketiranju, uporednim ispitivanjima, oznakama veličine i, posebno, o znaku kvaliteta (znaku usaglašenosti). Citiramo uslove koji se prema autorima moraju ispuniti da bi sistem za znak kvaliteta funkcionisao, za bilo koju vrstu proizvoda:

»1. Mora postojati standard za dati proizvod.

2. Moraju biti predviđena ispitivanja i data u standardu.

3. Proizvođač mora posedovati opremu ili imati pristupa opremi za ispitivanja.

4. Moraju se vršiti ispitivanja u proizvodnji, a nezavisna ovlašćena institucija mora necprekidno pratiti rad fabrike i kontrolisati rezultate ispitivanja. Povremeno će uzimati proizvode koji se nalaze u prometu i ispitivati ih radi dopunske sigurnosti.

5. Zakon mora omogućiti intervenciju u slučajevima zloupotrebe znaka.«

9. kontrola kvaliteta

S obzirom da je standardizacija usko vezana sa održavanjem kvaliteta, u ovoj glavi su ukratko opisani principi i date metode statističke kontrole. Opisane su metode kontrole prema atributima i prema varijablama, objašnjeni su pojmovi »rizik potrošača«, »rizik proizvođača«, »prihvatljivi nivo kvaliteta«, »pouzdanost« itd.