JUS standardizacija
19.
— »... odnosno međunarodnim standardima«.
— »Delovne organizacije morajo v proizvodnji upoštevati določila in normative za vsak izdelek tako da bi uporabile:
1) predspisane standarde,
2) interne standarde (v kolikor ni predpisan že JUS).
Ta zahteva je osnovana predvsem zato, da bi se v proizvodnji dosegla konstantnost kvalitete, na osnovi minimalnih zahtev glede kakovostić«...
— »... Zakonom bi trebalo propisati da svaka radna organizacija mora imati organizovanu internu standardizaciju kao i njene osnovne zadatke u sklopu nacionalne organizacije«.
— »Novi Zakon treba da obaveže radne organizacije za uvođenje referata za internu fabričku standardizaciju. Zavisno od veličine radne organizacije, na ovom referatu treba zaposliti i odgovarajući broj ljudi (od 1 referenta do grupe ili službe).
— »Vsaka večja delovna organizacija bi morala imati urejeno službo za standardizacijo, pri čemer lahko več TOZD združuje to dejavnost na nivoju asocijacij. Vsaka organizacija mora imati pravilnik o standardizaciji«. — »Za sve repromaterijale ili polufabrikate koje koristi, kao i za svoje finalne proizvode, svaka radna organizacija morala bi zakonski da bude obavezna na jnterne standarde, ukoliko ne postoje JUS propisi — ili ukoliko se radi o odstupanju od JUS propisa (u strožem smislu)«.
Objašnjenja uz odgovor NE:
— »... Ne bi trebalo obavezivati radne organizacije u pogledu interne standardizacije«.
— »Kao u starom Zakonu, čl. 1 stavak 2«. — »interni standardi su stvar OUR-a«.
Ukažite, ukratko, da li bi trebalo i kako definisati ulogu društvenih organizacija?
— »Pri izradi standarda zaštitu interesa potrošača trebale bi preuzeti društvene organizacije, koje bi mogle imati svog predstavnika u komisiji za standarde, ili bi davale samo mišljenje o standardima«. — »Zakonom bi trebalo osigurati njihovo pravo sudjelovanja, tj. odrediti kao obavezu organizacija udruženog rada, društvenih organa, komora, stručnih ustanova, inspekcija i dr.«
— »Apsolutna povezanost društvenih organizacija sa JZS...«
— »Za izradu predloga i propagandu standardizacije«,
— »... moraju te organizacije aktivno učestvovati i sarađivati u radu standardizacije« . . .«
— »Društvene organizacije su se do sada vrlo malo bawile pitanjima kvaliteta«.
završni deo
Da li smatrate da sem pitanja navedenih u ovome upifniku postoje još i druga značajna pitanja koja bi trebalo da obuhvati novi Zakon o standardizaciji?
Ukoliko smatrate da ima, navedite ih, uz kratko obrazloženje. Ovde dajemo, uz izvesna skraćiyanja da bi se uglavnom, izbegla ponavljanja, komentar koji je zajednički i za druga pitanja u anketi, kao i neke bitne komentare na »Koncept teza za izradu Zakona o standardizaciji.« 241
#:
— »Novi koncept, s katerim naj bi novi Zakon zajel
standardizacijo v Jugoslaviji na vseh nivojih, in ne samo izdajanja nacionalnih standardov (JUS), pomeni bistveni najpredek v obravnavi standardizacije v najširšem smislu... Smatramo da bi bilo nujno — zaradi pomembnosti problematike formirati pii Zveznem izvršnem svetu poseben stalen organ, ki bi poleg drugoga skrbil za pravilno izvajanje ter stalno posodobijenje veljavnih zakonov za področja standardizacije, metrologije in kakovosti te dejavnosti pri nas, jih pravilno usmjerjat in vsklajal ustrezno potrebam in zahtevam našega gospodarstva ter koordiniral posamezne njihove akcije«.
»... U novi Zakon o standardizaciji svakako treba uneti odredbe kojima se pokriva promet robom, ali sa aspekta standardizacije. Tu valja poći od postavke da je promet deo proizvodnog procesa. Pitanje cena ne obuhvatiti, jer je to ipak druga složena materija, ali pitanje atesta, certifikata, znaka kvaliteta uključiti, pošto su usko vezana za standardizaciju . . .«.
»Treba je reorganizirati financno poslovanje Zavoda. Standardi so tržno blago, zato bi morala biti osnova finančnega poslovanja postavljena na ekonomske osnove«.
2.
»Već su Uredbom o jugoslavenskim standardima, saveznim propisima kvalitete proizvoda i proizvođačkim specifikacijama iz 1951. a osobito Zakonom o jugoslavenskim standardima iz 1960. na zadovoljavajući način definirani ciljevi, obuhvaćena i regulirana bitna pitanja standardizacije, a na toj zakonskoj osnovi umnogome ostvareni postavljeni ciljevi.
Pri tome, iako se s tim zakasnilo za otprilike pet godina, postignuti su u razdoblju od 1955. do danas i zadovoljavajući uspjesi u standardizaciji s područja zaštite na radu. To se u prvom redu može reći s obuhvatom gotovo svih sredstava i opreme osobne zaštite na radu i maksimalno dopuštenih koncentracija plinova, para i acrosola u radnim prostorijama i radilištima, a što je unatoč stanovitom zakašnjavanju u postupku revizije, zamjene materijala iz kojeg se zaštitna sredstva izrađuju i sl. znatno pridonijelo racionalnijoj proizvodnji tih sredstava i opreme, kontroli njihove kvalitete domaće proizvodnje i uvoza (u smislu čl. 39. i 40. Osnovnog zakona o zaštiti na radu »SI. list SFRJ« br. 15/65).
Međutim, kako sa stajališta formalno-pravnog usklađivanja sadašnjeg: Zakona o jugoslavenskim standardima, s Ustavnim amandmanima, tako i u cilju pronalaženja optimalnih rješenja na tome svojevrsnom zakonodavnom području, slažemo se s osnovnom tezom da bi tu materiju trebalo što cjelovitije obuhvatiti i regulirati posebnim saveznim zakonom. Štoviše, polazeći od standardizacionog i normativnog područja na kojem djeluju ISO, IEC i ILO, u odgovoru na toč. 4.2. priložene ankete predložilđi smo i razmatranje mogućnosti eventualnog spajanja materije s područja standardizacije, tehničkih propisa i tehničkih mjera i normativa zaštite na radu. U tom su pogledu, naime, određenije diferencijacije materije u regulativnoj praksi teško ostvarive, pa zbog toga dolazi ne samo do stanovitog dupliranja istoznačnih normi i znatnih poteškoća u primjeni (uglavnom zbog otežane preglednosti), nego čak i do sasvim suprotnih rješenja. Na primjer, iako je u čl. 53. Osnovnog, zakona o zaštiti na radu izričito propisano da su »organi nadležni za donošenje propisa o zaštiti na