JUS standardizacija

234

Ž.Ž

Komentar uz ovo pitanje: »Interes potrošača je prioritetan, Jer proizvođač postoji radi potrošača«.

— Sporazumevanju između pofrošača, trgovine i proizvođača. Poredak ovog pitanja, po značaju, u odgovorima: 23554441116147265574555613246351432 Zbir: 132 — 5. mesto.

— Racionalnom smanjenju asortimana proizvodnje. Poredak ovog pitanja, po značaju, u odgovorima:

23714273167277775437863173225714474

Zbir: 156 — 6. mesto.

Komentar: »Prioritet ovom pitanju uključuje opštu ekonomičnost, a pitanje Sporazumevanja između potrošača, trgovine i proizvođača takođe sa njime izjednačiti zato što se sve više ide na sporazumevanje«.

— Uklanjanjiu prepreka za trgovinu sa inostranstvom. Poredak ovog pitanja, po značaju, u odgovorima:

76777572168772527765444757362761531 Zbir: 176 — 7. mesto.

Komentar: »Obzirom na nužnost u međunarodnoj trgovini (sa inostranstvom), novi Zakon treba da posveti posebnu pažnju putem odgovarajućih regulativa, standarda i normi kvaliteta u postizanju maksimalnog plasmana jugoslovenskih proizvoda na inostrano tržište«.

Komentari i objašnjenja uz odgovore koji su zajednički za sva, ili za više pitanja grupe 2.1.

»Brez izponitve pogojev od 1 do 7, ni mogoče doseči namena, ki naj bi ga imeli standardi«.

— U jednom od odgovora se izjednačuju, po važnosti pitanja 2, 7, 1 i 4

— U jednom od odgovora se ističe važnost međunarodne saradnje, a pod pojmom »Opšta ekonomičnost« podrazumeva i racionalno smanjivanje asortimana.

— U jednom od odgovora se zalaže za međunarodnu saradnju i to čak kad treba i »na uštrb ekonomičnosti«. — »Progres, ekonomičnost, briga za čoveka i narodna odbrana, trebaju imati odlučujući utjecaj pri stvaranju standarda. Prateći razvoj standarda ISO ı naprednijih zemalja, vjerojatno će standardi biti bolji, nego ako ih sami izmišljamo«.

— »Zakon o standardizaciji trebao bi se uklopiti po mogućnosti u jedan svetski sistem, koristeći kod toga međunarodne preporuke, a apliciran na stvarne tehničke mogućnosti naše zemlje«.

Osim odgovora ma pitanja stigli su i posebni predlozi da se Zakonom regulišu pitanja vezana za postizanje:

— jedinstvenog tržišta u SFRJ,

— »eliminiranja samovolje pojedinaca u preferiranju inozemne robe po kvaliteti, lošije od naše, a nekad i opasne po sigurnost, a nažalost na teret cijele zajednice«.

— mogućnosti zamene delova u proizvodnji mašina, uređaja, aparata i sl.,

— sporazumevanja i arbitraže između proizvođača, trgovine i inspekcije, a time sprečavanja raznih

3.1

3.2

deformacija, s jedne strane i povećanja stručnosti ljudi u tim sredinama, odnosno službama, s druge strane.

— propisivanja normalnog (minimalnog) kvaliteta u standardima, koji ne sme biti ispod nivoa proizvoda u inostranstvu: standardi bi posle služili za kontrolisanje da li roba u prometu ima normalan (minimalan) kvalitet.

Da li smatrate da bi jedinstvenim Zakonom o standardizaciji trebalo obuhvatiti sve privredne oblasti (elektroindustriju, mašinstvo, građevinarstvo, hemiju, poljoprivredu i ostale) uzimajući u obzir sve aspekte (terminologiju, označavanje, ispitivanje, pakovanje, zahteve u pogledu kvaliteta, bezbednosti, zdravlia, itd.), sve uglavnom na principima i u obimu koji obuhvataju standardi Međunarodne organizacije za standardizaciju — ISO i preporuka Međunarodne elektrotehničke komisije — IEC?

Ako ste na pitanje pod 3.1 odgovorili sa »ne«, obrazložite, ukratko, vaš odgovor.

Svi odgovori, osim u jednom anketnom listu gde mije bilo nikakvog odgovora, bili su DA.

Ili veza između standarda,

4.1

4.2

pravilnika i ostalih dokumenata tehničke regulative

Da li smatrate da sve vrste dokumenata tehničke regulative: standarde, pravilnike i dr. treba obuhvatiti jedinstvenim Zakonom o standardizaciji?

32 odgovora (oko 90% ) su bila DA

3 odgovora (oko 10%) su bila NE

Obrazložite, ukratko, vaš odgovor na pitanje 4.1.

Uz odgovor DA:

— »lskustvo je pokazalo da se je negativno odrazilo izdavanje dokumenata iehn. regulative od više raznih ustanova, odnosno udruženja«.

— »Obzirom da bi kroz novi Zakon trebalo primeniti obaveznost primene standarda gde je to moguće, onda nema razloga praviti razliku između standarda, pravilnika i sl. jer su i sami standardi pravila koja imaju za cilj poboljšanja rezultata ljudskog rada u materijalnoj oblasti, što znači da je to po svom karakteru i suštini nerazdvojiva celina«.

— »Teško je potpuno izdvojiti pravilnike od standarda i standardizacije. Pravilnici se uvijek (pravilnik o dizalicama, pomoćnim pmnosivim sredstvima) pozivaju na standarde i zato bi trebalo tu materiju o pravilnicima pokušati tretirati jednako kao i o standarđima«.

— »Smatramo da bi bilo vrijedno temeljito razmotriti mogućnost objedinjavanja materije s područja standardizacije i tehničkih propisa, uključivo i pitanja tehničke zaštite na radu od požara i eksplozija i sigurnosti u svim saobraćajnim granama. U dosadašnjoj praksi bilo je ne samo dupliranja, nego i suprotnog normiranja (vidi: JUS Z.B1.350, pod 6.3 i čl. 26, str. 2. Pravilnika o sredstvima i opremi osobne zaštite na radu, Sl. list SFRJ br. 35/69)«.

— »Ne samo to, već bi jedinstveno tijelo moralo odgovarati za njihov sadržaj, izdavanje, primjenu i kontrolu te primjene«.