JUS standardizacija

235

~

5.2

— »Da ne bi došlo do »preklapanja« kompetencije u pojedinim područjima te antagonizma u pojedinim slučajevima, potrebno je razmotriti čitavu dokumentaciju tehničke regulative na istom nivou«.

— »Tehnička regulativa mora se izjednačiti od najmanje pa do najviše radne zajednice u svim radnim organizacijama, ustanovama, društvenim ili političkim zajednicama, po teritoriji cele federacije. Zato je potreban jedinstven Zakon o standardizaciji za celu SFR. Jugoslaviju«.

(U istom ili sličnom smislu, još oko 20 obrazloženja) Uz odgovor NE:

— Standard treba da prati propise (pravilnike) i da bude izrađen na bazi propisa«.

— »Zakon o standardizaciji treba obuhvaćati propise o standardima. Drugi propisi koje izdaju razne ustanove, trebaju se bazirati na standardima, ukoliko sa tog područja postoje«.

— »Bilo bi i suviše obimno za jedan zakon koji bi obuhvatio sve vrste dokumenata tehničke regulative«. Da li smatrate da ie potrebno i da se može definisati zakonom (jednim ili sa više posebnih zakona) jasna granica »nadležnostić između standarda, pravilnika i drugih dokumenata tehničke regulative?

31 odgovor (oko 89%) je bio DA

4 odgovora (oko 11%) su bila NE

Obrazložite, ukratko, vaš odgovor na pitanje 5.1. Uz odgovor DA:

— »Ukoliko bi se prihvatilo da bi jedinstveni Zakon o standardizaciji trebao obuhvatiti i standarde i pravilnike i sl. i da se izdaju posebni standardi o pravilnicima, uputstvima i o kompletnoj tehničkoj dokumentaciji, jer bi svi pravilnici, uputstva i sl. bili napravljeni na sličan način, tj. obuhvaćali bi ono što standard propisuje, onda ne bi bilo potrebno govoriti o nadležnostima pravilnika i standarda, jer bi sva ostala tehnička dokumentacija proizašla iz standarda«.

— »Smatramo da je potrebno jednim zakonom obuhvatiti sve oblike regulative i spriječiti da se ista problematika tretira nizom paralelnih propisa. Ovo područje djelatnosti mora se učiniti preglednim i jednostavnim«.

— »Može se definisati granica, jer pravilnici treba da reguliraju nadležnosti, a standard metodologiju, kvalitet, oblik itd.«.

— Standardi, sami po sebi, mogu se donositi pojedinačno za jedan elemenat (kuke, traverze), međutim, pravilnik obuhvata više propisa bilo pravne prirode, bilo rokove i mašinske elemente . . .«

— »Standard obuhvata tačno definiranu sadržinu, pravilnici omogućavaju upotrebu, korišćenje i koordinaciju svih zainteresovanih, a tehnička regulativa propisuje načine izvođenja sa obezbeđivanjem primjene dokumenata; zato je potrebna koordinirana sadržina u jednom zakonu koji definiše svaku djelatnost posebno«.,

— »Usklađenost dokumenata mora da se obezbedi. Ukoliko je najpre izdat standard, sve ostale regulative moraju biti usaglašene njemu. Treba izbegavati druge forme regulativa. Standard treba da bude najčešća forma«.

— »Zakonom treba definirati nadležnost standarda, jako to nije lako. Drugi pravilnici i dokumenti mogu sadržati propise koji ne spadaju u domen standarda.«

Uz odgovor NE:

— »Zakonom je nemoguće odrediti oštre granice između standarda, pravilnika i drugih dokumenata tehničke regulative, je. su međusobno povezani (npr. pravilnik o zaštiti pri radu neminovno utiče na standard nekog proizvoda i obratno).

— »Nije potrebno, ako standard zamenjuje pravilnik i druge dokumente tehničke regulative«.

— »Ako se ima u vidu da se sve ono što je propisano tehnič. propisima može propisati i u standardima, onda bi bilo veoma teško povući jasnu granicu, tim pre što i standardi treba da budu sa obaveznom primenom, što je do sada i bila jedina razlika između propisa, kao obaveznog i standarda kao dobrovoljnog«.

IV primena standarda

Koji standardi treba da budu obavezni?

— Svi

Za ovo rešenje izjasnilo se 20 anketiranih, odnosno oko 57%.

— Gotovo svi. Neobavezni su samo standardi koji ne sadrže odredbe — npr. standardi koji daju neka dopunska sredstva, objašnjenja, obaveštenja itd.

Za ovo rešenje izjasnilo se 13 anketiranih, odnosno oko 37%.

— Nijedan, osim standarda koji se odnose na bezbednost, zdravlje i zaštitu života.

Za ovo rešenje izjasnila su se 2 anketirana, odnosno oko 6%.

— Nijedan. Obaveznost se postiže posebnim ugovorima potrošača i proizvođača:

Za ovo rešenje nije se izjasnio nijedan od anketiranih.

Posebna mišljenja :

— »Podpiramo mišljenje, da se ne izdaja neobaveznih standardov. Predlagamo namesto pojma »privremeni ili eksperimentalni standard«e nov pojm »predhodni standard« (= vornorm), ki je obvezen. Končni standardi so samo obvezni.ć

— »Svi da budu obavezni; no može se ugovarati i mimo standarda na uvjet u tač. 7.d, ali, bar u principu, ne za široku potrošnju, tj. samo za tzv. repromaterijal.«

— »Neobavezni standardi su u formi preporuka, informacija i sl.«

— »Posebnim ugovorima se pitanje obaveznosti može regulisati samo kada je u pitanju UVOZ-—iZVOZ«.

Ako je standard obavezan, a roba na koju se standard odnosi ne odgovara standardu,

a. Roba se može prodavati, ako se na njoj napiše »ne zadovoliava standard«. Za ovo rešenje izjasnio se 1 anketirani, odnosno oko 39%

b. Ne sme se uopšte prodavati. Za ovo rešenje izjasnilo se 10 anketiranih, odnosno oko 29%.

c. U standardu propisati da li će se postupiti kao pod a) ili kao pod b). Za ovo rešenje izjasnila su se 2 anketirana, odnosno oko 6%.