JUS standardizacija
329
Obzirom da broj tehničkih komiteta i potkomiteta stalno raste, to nije više moguće, zbog prostornih i organizacionih razloga, održavati generalna zasedanja sa sastancima svih tehničkih komiteta ı potkomiteta, kao što se to činilo u ranijim godinama, već pojedini tehnički komiteti i potkomiteti održavaju svoja zasedanja tokom godine na raznim mestima u svetu. Tako — je grupa od 6 tehničkih komiteta ı potkomiteta (TC 21, SC 21 A, TC 35, TC 49, TC 57, TC 69) sa blizu 220 delegata iz 19 zemalja održala svoje zasedanje od 22. do 31. oktobra ove godine u Ljubljani, u organizaciji JEK-a.
kako nastaju IEC standardi?
IEC standard nastaje kao rezultat sporazuma između članica IEC-a i kao takav može da se koristi u celini ili da se uključi u nacionalne standarde. Radovi na pripremi TEC standarda su povereni tehničkim komitetima, odnosno, njihovim potkomitetima. Inicijativa za izradu novog IEC standarda može biti od strane Saveta, Akcionog komitečta i savetodavnih organa, tehničkih komiteta i potkomiteta, njihovih sekretarijata, pojedinih nacionalnih komiteta ili drugih međunarodnih organizacija.
Kao prvi korak u stvaranju jednog TEC standarda je izrada nacrta predloga standarda od strane seckretarijata tehničkog komiteta ili potkomiteta, koji se kao radni dokumenat dostavlja na mišljenje svim nacionalnim komitetima. Od ovog momenta nacrt predloga prolazi kroz brojne stepenice pre nego što se prihvati kao TEC standard. Ova procedura je tako podešena da osigura u konačnom rezultatu da ga prihvati što je moguće više zemalja. Izbegava se suviše brza priprema ı prihvatanje dokumenata, jer ovo može ozbiljno da umanji izglede TEC standarda za sveopšte prihvatanje. Kada se dobiju mišljenja nacionalnih komiteta, pojedinačno i u celini, ona se prihvataju, dopunjuju ili odbacuju na zasedanjima tehničkih komiteta ili potkomiteta, te se posle konačnog usaglašavanja i postizanja dovoljne saglasnosti, kada tehnički komitet oceni da je nacrt zreo za IEC standard, na zahtev tehničkog komiteta i uz saglasnost Akcionog komiteta ovaj dokumenat štampa od Centralnog biroa i dostavlja svim nacionalnim komitetima na glasanje u proceduri po šestomesečnom pravilu. Prema ovoj proceduri svi nacionalni komiteti su dužni da u roku od 6 meseci dostave Centralnom birou popunjene glasačke listove (Voting paper, Bulletin de Vote) sa odlukom za ili protiv predloga, pri čemu je dozvoljeno da se prilože primedbe tehničke ili redakcione prirode. Posle ovog roka Centralni biro saopštava rezultate glasanja sa eventualnim primedbama nacionalnih komiteta. Predlog se smatra usvojenim ako je četiri petine glasova pozitivno glasalo, pri čemu se i nedavanje odgovora uzima kao pozitivan glas.
Prema rezultatima glasanja i dobijenih primedbi predsednik tehničkog komiteta može da odluči dalje po sledećoj proceduri:
— Ako je predlog dobio potrebnu većinu od četiri petine glasova, ako su redakcione primedbe obrađene od jednog redakcionog komiteta, ako su bitne stručne primedbe prihvaćene ali se po mišljenju predsednika pri sadašnjem stanju tehnike ne mogu uzeti u postupak, onda se ovaj predlog prihvata i publikuje kao IEC standard.
— Ako se traži potvrda na dopune teksta koji je usvojen po šestomesečnom pravilu, onda se predlog ponovo izdaje sa formulisanim izmenama ı dopunama nacionalnih komiteta na saglasnost po dvomesečnoj proceduri. Dvomesečna procedura vrši se na isti način kao i procedura po šestomesečnom pravilu, izuzcv što se odgovori nacionalnih komiteta moraju dostaviti u roku od 2 meseca.
— Ukoliko se predlog po šestomesečnom pravilu ne prihvati, ili su izmene predloga bitne, onda se vrši ponovna obrada celog predloga u tehničkom komitetu i dalje njegovo izdavanje teče po proceduri šestomesečnog pravila.
Feritne memorije za savremene kompjutere
budući razvoj
Promena naziva »IEC-preporuke« u »IEC-standarde« imaće u praksi naročito uticaj na razvoj nacionalnih standarda, kao što to već pokazuju iskustva uvođenja »ISO-standarda«. Ovde je bitniji uticaj kod izrade nacionalnih standarda na bazi novih tehnologija. Poslednjih godina se već u radu IEC-a jasno pokazalo da se znatno brže stvaraju međunarodni standardi u novim oblastima za koje još ne postoje nacionalni standardi, nego što je to slučaj kada je potrebno usklađivati više nacionalnih standarda, na čijoj izradi je već u nacionalnim „okvirima. uložen veliki trud. iz