JUS standardizacija
330
ovih razloga se u industrijski razvijenim zemljama poslednjih godina oseća jak trend rada nacionalnih komiteta u pripremi međunarodnih standarda. Tako je u Zapadnoj Nemačkoj poslednjih godina preko 440 elektrotehničkih komiteta, potkomiteta i radnih grupa više od 60 % svoga vremena koristilo za poslove na međunarodnom planu dok u Francuskoj ovaj procenat iznosi preko 65 | Danska je pre kratkog vremena donela odluku da ne izrađuje svoje nacionalne standarde, već da svoj rad usredsredi na međunarodnom planu, te da međunarodne standarde usvaja kao nacionalne standarde. Mada su IEC-standardi od značaja za sve zemlje u svetu, jer olakšavaju proširenje tržišta za sirovine, sastavne delove ı opremu za ceo svet, oni su posebno od vitalnog značaja za zemlje u razvoju, kojima pripada i naša zemlja, iz sledeća tri razloga: — IEC-standardi im pomažu u unapređenju izvoza u industrijski razvijene i ostale zemlje;
— IEC-standardi omogućavaju pri uvozu opreme i delova iz industrijski razvijenih zemalja naručivanje prostim i jasno definisanim specifikacijama, olakšavaju održavanje i znatno redukuju nabavku rezervnih delova:
— IEC-standardi unapređuju nacionalnu tehno-
logiju jer se kroz njih reflektuje tehnologija industrijski razvijenih zemalja koje učestvuju u njihovoj pripremi, te kao takvi služe zemljama u razvoju kao oslonci u transferu tehnologija. Naime, novi tehnološki razvoj, nove metode i materijali, postavljaju nove zahteve u pogledu kvaliteta i bezbednosti, pa se ili izdaju novi standardi ili se stalno vrši revizija već izdatih standarda, tako da je poslednje izdanje uvek merodavno za upotrebu. Iz ovih razloga IEC-standardi služe u praksi kao značajan oslonac u transferu tehnologija iz industrije u industriju ili iz jedne zemlje u drugu zemlju. Pri ovome treba imati u vidu da TEC-standardi ne mogu da služe za predviđanja tehnološkog napretka, ali se stalnim oslanjanjem na savremeni tehnološki napredak kroz njih reflektuje ovaj napredak.
Za zemlje u razvoju se osim toga olakšava situacija i pri izdavanju novih nacionalnih standarda, jer ne postoji više potreba da se biraju i istražuju mnopobrojni nacionalni standardi razvijenih zemalja. U ovakvoj situaciji postavlja se pitanje: Kakve će uticaje izazvati izdavanje IEC-standarda na rad nacionalnih standardizacija? Ne postoji još dovoljno iskustava na nacionalnom, kao ni na međunarodnom planu, da bi se sa dovoljno podataka moglo odgovoriti na ovo pitanje. injenica je da danas u svetu iz svih oblasti standardizacije postoji oko 200.000 nacionalnih standarda i da je teško utvrditi i u grubim crtama koliki je broj međunarodnih standarda koji bi od-
govorili svetskim potrebama. Rad na harmonizaciji nacionalnih standarda u cilju izdavanja međunarodnih standarda će stoga još dugo trajati, pa će i neophodnost i rad na čisto nacionalnim standardima biti još duže vremena potrebni. Ovo je razumljivo ako se uzme u obzir da je različiti tehnički razvoj u raznim zemljama zbog raznih klimatskih i drugih uticaja doveo do stvaranja različitih nacionalnih standarda, pa je često vrlo težak i dug posao tehničkih komiteta da dođu do jedinstvenog stava u pripremi novog IEC-standarda. S druge strane i uključivanje međunarodnih IEC standarda u nacionalne standarde nastaviće se po istom sistemu kao što se do sada to radilo sa IEC-preporukama sa neophodnim dopunama, obrazloženjima i prevođenjem na nacionalni jezik. Najzad, usled napretka nauke i tehnologije nastaje zastarevanje IEC-standarda, pa će i dalje glavna inicijativa za njihovu reviziju poticati od strane nacionalnih komiteta. Može se takođe očekivati da će nacionalne standardizacije, pored napora u uvođenju međunarodnih stan-
·darđa, uložiti i znatne napore u unapređenju sis-
tema. kontrole kvaliteta elektrotehničkih proizvoda. Prema mišljenju N. Ludwiga, dipl. ing., predsednika nemačke institucije za standardizaciju i potpredsednika ISO, koje je izneo na Međunarodnom simpozijumu za standardizaciju septembra 1972. godine u Stokholmu, budući zadaci nacionalne standardizacije mogu se definisati u sledećih 6 tačaka:
1. Priprema međunarodnih standarda u međunarodnim komitetima u kojima nacionalni komiteti drže sekretarijate.
2. Saradnja sa naukom (univerzitetima, institutima i drugim naučnim organizacijama), sa privredom (industrija, trgovina, trgovinska udruženja) i vladinim organima, da se omogući slanje eksperata-delegata na sastanke međunarodnih tela na kojima je od nacionalnog interesa njihovo učešće.
3. Primena međunarodnih standarda u praksi nacionalnih standarda, uključujući ovde i prevođenje međunarodnih standarda na nacionalni Jezik.
4. Uvođenje međunarodnih standarda u nacionalne sisteme za standardizaciju i pripreme dopuna ovim standardima ako je to potrebno.
5. Priprema standarda na onim poljima na kojima se ne mogu očekivati skori međunarodni standardi, a postoje potrebe za nacionalnim standardima.
6. Inicijativa za reviziju međunarodnih standarđa.
Bilo bi pogrešno verovati da će aktivnost nacio-
nalne standardizacije biti suvišna kod postojanja
međunarodne standardizacije. Ali je isto tako sigurno da će se način rada na nacionalnoj stanđardizaciji menjati i to u pravcu njenog sve jačeg uključivanja u međunarodnu standardizaciju. Rad