JUS standardizacija

plenarni sastanci ISO/USA-1973. Vašington

4. do 14. IX 1973.

U toku Generalne skupštine Međunarodne organizacije za standardizaciju koja je održana u Vašingtonu (ISO/USA 1973) od 4. do 14. septembra 1973. godine i na kojoj je učestvovalo preko 1000 delegata iz 45 zemalja i delegata iz 12 drugih međunarodnih organizacija, održano je i nekoliko plenarnih sastanaka koji su bili posvećeni aktuelnim problemima iz oblasti standardizacije. U biltenu ISO br. 10/11 za oktobar-novembar 1973. godine, profesor V. V. Bojcov, predsednik Državnog komiteta za standardizaciju SSSR i profesor W. Stuhlman, potpredsednik Nacionalne organizacije za standardizaciju Savezne Republike Nemačke, dali su kraće prikaze diskusija nekoliko eminentnih svetskih stručnjaka, vođenih na temu »Nacionalni i Međunarodni standardi za zaštitu životne sredine« i na temu »Uticaj međunarodnih standarda na trgovinu i međunarodnu razmenu«.

S obzirom na to da su stavovi i mišljenja, izraženi na ovim sastancima aktuelni i za našu zemlju, donosimo ih u celosti.

nacionalni i međunarodni standardi za zaštitu životne sredine

Prof. V. V. Boicev

Zaštita i regeneracija sredine u kojoj živimo predstavljaju problem od najveće važnosti. Nacionalne granice ne predstavljaju nikakvu prepreku za zagađivače koji upropašćuju zemaljsku biosferu.

Standardizacija kao najefikasnije i najneophodnije sredstvo za organizovanje i upravljanje nacionalnom ekonomijom, može i treba da ima glavnu ulogu u naporima koji su vezani za zaštitu sredine. Neke zemlje su već stekle izvesna iskustva na polju standardizacije u oblasti zagađenosti čovekove Životne sredine i prednjače u donošenju odgovarajućih nacionalnih standarda. Međutim, samo neke od ovih zemalja osećaju potrebu da se priključe radovima na uspostavljanju principa i standardnih metoda u ovoj oblasti, zato što je zagađivanje sredine postalo glavni faktor koji preti da uništi sve životne organizme, a na prvom mestu ljudska bića. ISO je postigao izvestan napredak pruživši rešenje za probleme zaštite sredine.

U 1971. godini osnovna su dva nova tehnička komiteta ISO/TC 146 — Kvalitet vazduha i ISO/TC 147 — Kvalitet vode.

Postojeći tehnički komiteti izradili su izvestan broj međunarodnih standarda za metode ispitivanja i određivanja jačine buke koju izazivaju avioni, motori i rotacione mašine. Standardima su u ovom trenutku propisani opšti principi i

37

uputstva za uzimanje uzoraka vazduha u uređajima u kojima se koriste radioaktivne materije.

Sada je nužno proučiti izvestan broj predloga, imajući u vidu aktivnije učešće ISO u sektoru zaštite čovekove životne sredine i onoga što se odnosi na »širu integraciju«, u vezi sa donošenjem odgovarajućih međunarodnih standarda, kao i onoga što je vezano za koordinaciju snaga u pravcu razvoja radnih tehničkih organa ISO. Prema tome potrebno je:

— usaglašavanje napora tehničkih komiteta oko osnivanja jednog specijalnog komiteta za opštu koordinaciju u vezi sa problemima standardizacije u oblasti zaštite sredine;

— da udruživanjem u okviru ovog komiteta, u svojstvu potkomiteta, tehnički komiteti 146 i 147 podele sveukupnost problema okoline na posebne sektore. Ovakva asocijacija i podela omogućiće da se prate međusobni odnosi komponenata biosfere i njihove probleme;

— širi princip u rešavanju ovih problema predstavlja Osnovu za uspostavljanje jedinstvenog sistema međunarodnih standarda vezanih za terminologiju, metode mcerenja i jednoobraznost ispitivanja, kao i kontrolu primene standarda koji se odnose na probleme sredine;

— postupno uvođenje standardizacije ima za cilj da se prethodno postave jednaki uslovi koji bi omogućili zauzimanje odieđenih stavova prema kontroli odnosa između biološkog sveta i sredine.

Da bi se sa uspehom realizovali predlozi, imajući u vidu započete radove ISO u oblasti zaštite sredine, mi smatramo da je sada pogodan trenutak

— da se šire primene poslednja iskustva zemalja članica ISO među kojima je dobar broj stekao prilično iskustvo na standardizaciji u oblasti zaštite sredine;

— da se što uže povežu aktivnosti ISO koje se odnose na zaštitu čovekove životne sredine sa službama Organizacije Ujedinjenih Nacija i njenim specijalizovanim institucijama (kao što su FAO, UNESCO, OMS itd.) i drugim međunarodnim organizacijama. Rukovodeću ulogu u primeni ISO standarda za zaštitu sredine treba da preuzmu vlade država članica ISO. Samo razmena snaga svih zainteresovanih država i odgovarajućih zakonskih propisa povezanih sa potrebnim osmatranjima i strogom primenom međunarodnih standarda za zaštitu sredine, može se garantovati srećnije rešenje ovoga problema, bitnog za celo čovečanstvo.

Program ovog savetovanja održava najsavremenija gledišta o ovom problemu i predviđa usvajanje zajedničkih rešenja.