JUS standardizacija

38

donošenje međunarodnih standarda ima i svojih prednosti i svojih mana

S. Yanagisawa, Mašinski fakultet univerziteta u Keio-u, Tokio

Donošenje međunarodnih standarda ima i svojih prednosti

i svojih mana

Prednosti

1. — Međunarodni standardi za kvalitet vazduha biće od koristi svim zemljama. Kad se donesu poslužiće kao osnova za objašnjavanje protiv-mera donesenih od strane komiteta.

2. — Standardne vrednosti navešće nacije da tačnije uspostave svoje standardne veličine.

3. — Standardne metode omogućiće svim zemljama da primene najsavremenije postupke propisane od strane komiteta.

4. — Standaidi će omogućiti ISO-u da upoređuje, prilično tačno, vrednosti i veličine uspostavljene u raznim zemljama, na osnovu istih kriterijuma, i da donosi tačne ocene i prikuplja ideje i propisuje protiv-mere.

1. — Razni nacionalni standardi doneseni su u raznim zemljama pod raznim okolnostima, npr.: meteorološki uslovi, geografske osobine, industrija, gustina naseljenosti, način života itd.; zbog čega se međunarodni standard za kvalitet vazduha ne može primeniti i pojedinim zemljama.

2. — Vrednosti usvojene iz međunarodnih standarda mogu biti upotrebljene pogrešno tako, što će se tvrditi da su vrednosti druge zemlje van međunarodnih standarda, ili da jedna zemlja nanosi štetu drugoj uprkos činjenici da se pridržava usvojenog standarda.

3. — Kada se jedan aparat ili jedna metoda za merenje ma koje zemlje unese u međunarodni standard, postoji opasnost da ta metoda ili taj aparat budu odobreni ili unapred preporučeni od strane organizacije.

4. — Kada je jedna metoda odobrena, može biti prihvaćena i utvrđena, pa može doći do toga da se onemogući razvoj neke druge nove metode.

Na kraju treba dodati da donošenjem međunarodnih stan-

darda prednosti ipak imaju prevagu nad manama.

G. J. Mohanrao, zamenik direktora Centralnog instituta za tehnička istraživanja u oblasti javne higijene

Pokazalo se da izrada standarda u Indiji predstavlja kompromis između onoga što se hoće i onoga što se može. Bilo bi logičnije da se od početka rade standardi koji ne bi bili tako strogi kao standardi industrijski razvijenih zemalja.

Zaštita od izazivanja buke postaje interesantna za urbaniste kada prave planove za buduće građove, za arhitekte kada projektuju stanove koje treba zaštititi od buke, za konstruktore mašina, motornih vozila i aviona čije brujanje posebno treba reducirati. Odatle se javlja i potreba za standardima za merenje jačine izazvanog zvuka, od kojih su neki već doneseni.

Treba imati na umu da sva ova pitanja treba posebno uneti u praktičan sistem zakona na koji će se pozivati gradska policija a koji će imati svojstva građanskog i krivičnog zakona u odnosu na prava i dužnosti građana kao lica koja izazivaju buku ili lica koja se izlažu buci. Svi ovi zakoni zasnivaju se na vrednostima koje treba da prozilaze iz jasnog standarda, preciznog i što Jednostavnijeg, koji se lako može primeniti, koji zahteva aparaturu koja nije skupa i složena i koja se može proizvoditi industrijski.

uticaj međunarodnih standarda na svetsku trgovinu i razmenu

Chan Wing Kwok, Zamenik direktora Singapurskog instituta za standardizaciju Korisnost nacionalnih i međunarodnih standarda posebno onih koji se odnose na proizvode, zavisi najviše od toga kako su ih prihvatili njihovi korisnici, kupci i prodavci. ISO standardi za terminologiju, definicije, težine, mere itd. skoro su potpuno prihvaćeni i olakšali su trgovinu nacionalnih granica.

Kada se radi o standardima za proizvode, ponekad se sa iznenađenjem zapaža da se pri potpisivanju trgovačkih ugovora razvijene zemlje pozivaju na svoje nacionalne standarde, iako su same učestvovale u donošenju međunarodnih standarda.

Međunarodni standardi su rezultat međunarodne saradnje, ali ukoliko ekonomske snage koje drže glavni i veći deo svetske trgovine ne budu spremne da ih prihvate, oni će biti samo dokumenti na papiru, sa malim uticajem na vođenje svetske trgovine.

ISO postoji od 1947. godine i veoma je ohrabrujuće što se zapažaju izvesni napoii da bi stavovi malih zemalja bili uzeti u obzir. Organizacija ujedinjenih nacija bila je kritikovana više puta zbog svoje neefikasnosti. Nadamo se da će ISO raditi bolje.

Pierre Sehlasser, direktor. Generalne direkcije unutrašnjeg tržišta pri Evropskoj zajedničkoj komisiji

Era ograničenog protekcionizma je davno prošla i mislim da se ni jedna zemlja neće usuditi da zvanično brani potrebu za održavanjem razlika između svojih sopstvenih standarda i međunarodnih preporuka, radi protekcionizma SVOg tržišta i svojih domaćih proizvoda. Naš cilj je u tome da se regionalni i svetski standardi dopunjavaju, a ne da budu u protivrečnosti. Prema tome oni koji učestvuju u diskusiji o standardima, moraju imati to u vidu.

Veoma sam zadovoljan što sam u mogućnosti da vas uverim da je Evropa kao celina, a posebno Evropska zajednica, tako organizovana, da je rizik od konflikta sa međunarodnim standardima sveden na minimum. Preduzete su mere da se izbegne nepotrebno i nekorisno dupliranje posla.