JUS standardizacija

standardizacija ı izdavanje

tehničkih propisa

Lisica Đuka, dipl. ing.

uvod

Razvoj standardizacije je došao u fazu kada se tehnička pitanja standardizacije i pitanje zakonsko-pravnog propisivanja ne mogu nezavisno posmatrati. Upravo sada se na međunarodnom planu postavljaju ı usvajaju osnovni principi pomoću kojih se želi naći najbolje rešenje za usklađivanje ovih pitanja, prihvatljivo za sve zemlje. U nas se takođe veoma živo radi na tome da se Zakonom o standardizaciji na zadovoljavajući način definiše rad na izradi standarda ı rad na izradi tehničkih propisa. Pri tome se nailazi na najveće teškoće upravno kada se radi o usklađivanju rada sa tehničkog aspekta sa jedne strane i zakonodavno-pravnog aspekta, sa druge strane. Očigledno je da su ova pitanja veoma složena i da se moraju svestrano razmatrati, imajući u vidu naše uslove i uslove u svetu.

nastanak standarda i tehničkih propisa

Kada se želi istaći tehnički karakter standardizacije, onda se obično govori o standardima za proizvode.

Standardi za proizvode nastali su prvi put u Sjedinjenim Američkim Državama, početkom ovog veka. Tada se počela uvoditi velikoserijska proizvodnja delova, koja se sastojala od niza operacija, jednostavnih u tolikoj meri da su ih mogli obavljati priučeni radnici. Uslov za ovu proizvodnju bila je standardizacija delova koji su se nezavisno izrađivali, a kasnije su se njihovim sklapanjem dobijali složeni uređaji. Standardi nastali na ovaj način, nisu sadržavali ništa što bi im davalo karakter zakonsko-pravnih propisa.

uporedo sa razvojem tehnike, primenom električne energije, razvojem rudarstva, itd. javila se potreba da se propisuju i mere kojima će se zaštiti zdravlje i život ljudi tamo gde je sa povećanjem aktivnosti rasla ı opasnost po ljude i imovinu.

U većini evropskih zemalja počele su se stvarati organizacije koje su donosile propise za bezbednost ljudi'i imovine, pre nego što su postojali standardi za proizvode ı delove. Sve do dvadesetih godina ovoga veka u evropskim zemljama gotovo da nije bilo standarda za delove, dok su Još krajem prošlog veka bile osnovane strukovne organizacije koje su izdavale propise. Tako je npr. još 1893. godine u Nemačkoj osnovano Elektrotehničko udruženje (VD) koje propisuje mere za zaštitu od električne struje.

Delatnost na izdavanju propisa o zaštitnim merama kasnije se proširila i postepeno su ove organizacije počele da propisuju i karakteristike proizvoda, njihova ispitivanja itd, odnosno elemente koji nisu vezani za zaštitu ljudi i imovine. Za nas je od posebnog značaja razvoj organizacije VDE, jer su naši tehnički propisi iz oblasti elektrotehnike nastali, gotovo bez izuzetka, na osnovu prevoda VDE propisa. Delatnost VDE organizacije se tokom vremena toliko razgranala i ušla u oblast standardizacije, da se danas VDE nalazi u okviru nemačke organizacije za standardizaciju — DNA. Udruženje VDE je nedavno preuzelo obaveze da revidira sve svoje postojeće propise, da ih uskladi sa preporukama Međunarodne elektrotehničke komisije — IEC i da ubuduće u potpunosti preuzima standarde ove organizacije ı izdaje ih kao svoje propise. Po rečima sadašnjeg predsednika VDE, u Nemačkoj će se pod standardima podrazumevati i VDE propisi.

standardi danas

Mada su standardi nastajali da bi se definisali pojedini tipovi proizvoda, kao što su razne vrste industrijskih proizvoda, poljoprivrednih proizvoda, ili sirovina, sa razvojem tehnike su se počeli izdavati standardi koji su definisali i apstraktne predmete kao što su jedinice mera, nazivi i simboli, sigurnosna pravila, način izvođenja radova i razne ljudske aktivnosti.

Pod standardizacijom danas niko ne podrazumeva samo rad na izradi standarda za pojedine proizvode, niti smatra da je to glavni cilj standardizacije. U toku poslednjih dvadesetak godina standardizacija u svetu postaje jedna posebna naučno-stručna disciplina sa svojim posebnim zakonitostima koje se sistematski proučavaju ı uvažavaju u svim zemljama.

Kada se danas napravi pregled donetih standarda u svetu, predmeti standardizacije su veoma različiti. Tu spadaju: terminologija, definisanje karakteristika, klasifikacija prema osobinama, način uzimanja uzoraka i način kontrole, ispitni postupci i analize, način izvođenja radova, pitanja bezbednosti, pakovanje, skladištenje, transport itd. i to za sve oblasti ljudske delatnosti: za mašinstvo, elektrotehniku, saobraćaj, građevinarstvo, prehrambenu industriju, poljoprivredu, šumarstvo, tekstilnu industriju, hemijsku industriju, informacije, naučne delatnosti, obrazovnje itd. Danas se, takođe, smatra da su osnovni ciljevi standardizacije veoma široki. Međunarodna organi-