JUS standardizacija

48

_le a == le —ia

zacija za standardizaciju ISO je sistematizovala osnovne ciljeve standardizacije. Standardizacijom se, prema ovome, nastoji:

— da se smanji nepotreban asortiman proizvoda i postupaka i da se uslovi za život učine Jjednostavnijim i lakšim,

— da se omogući bolje sporazumevanje i komuniciranje među ljudima i zemljama;

— da se postigne opšta ekonomičnost;

— da se zaštiti imovina, život i životna sredina;

— da se zaštiti interes potrošača i interes društva u celini;

— da se uklone zapreke za sve oblike razmene.

Prema tome, prvobitni cilj da se postigne zamenljivost delova, koji je svojevremeno doveo do stvaranja prvih standarda, sasvim je skroman u poređenju sa savremenim ciljevima standardizacije. Da bi se ostvarili ovako složeni ciljevi, u ovako širokim oblastima i sa ovako mnogobrojnim predmetima rada, standardizacija je morala postaviti valjane principe, koji bi služili kao opšte smernice za rad. Utvrđivanje ovih principa preuzela je organizacija ISO. Ti principi su sledeći:

1. Pri standardizaciji se svesno moraju odbacivati neke varijante da bi se postigla uprošćavanja i to ne samo sadašnjeg stanja, nego i da bi se skratila nepotrebna pasivnost u budućnosti.

. Donošenje standarđa mora biti zasnovano na opštem dogovoru i sporazumevanju svih zainteresovanih, Jer je standardizacija istovremeno i društvena i ekonomska aktivnost.

. Stanđardi nemaju vrednosti ako se ne sprovode u život. Pri sprovođenju u život može se javiti potreba da se, radi opšteg dobra, žrtvuju interesi manjeg broja pojedinaca.

. Kada se standardom odaberu najpogodnija rešenja, ona se ne smeju menjati bar za izvestan period vremena.

. Standardi se moraju sistematski pregledati i revidirati kada je to potrebno.

. Nije dovoljno propisivati samo znakove koji se odnose na karakteristike nekog proizvoda; uvek se moraju propisati i postupci za prove-

. ravanje zahtevanih karakteristika,

Sema = ıa—z—z==>e===m — Le ES OOOI

=o \E<UL— E–.S==Seos=oO="5e> il |==5 =P) ICO OC Sese=m0== == i os=na Te la —ie [sa

ardizacija

Om n) «= E Te SSC (ea =ne = ==

ot a===2 So =C| |--UC II OE

7. Standardima se može dati snaga zakonskih propisa, ali se pri tome mora voditi računa o prirodi standarda, o nivou inđustrijalizacije i zakonodavstva i o drugim uslovima.

odnos između obaveznih standarda i tehničkih propisa

Kada se standardu da snaga zakonskog propisa, standard, sa pravno-zakonske tačke gledišta dobija potpuno isti tretman kao i svi tehnički propisi. Sa ovog stanovišta nema nikakvog osnova tražiti neku razliku između obaveznih standarda i tehničkih propisa.

Radi tačnog tumačenja i korišćenja termina i njihovih definicija u vezi sa ovom problematikom, iznosimo termine i definicije koje daje Ekonomska komisija UN za Evropu (STAND/GE/I, 25.2. 1972)

1. Propisi

Pod propisima se podrazumeva svaka odredba regulativnih administrativnih pravila koje donosi zakonom ovlašćen organ sa potrebnom snagom.

2. Tehnički propisi

Ovaj naziv se odnosi na propise koji se u suštini sastoje od odredbi u pogledu dimenzija, kvaliteta, bezbednosti, pakovanja, označavanja, obaveze stavljanja etiketa, itd, za industrijske i poljoprivredne proizvode, a u nekim slučajevima za radove uz koje dolaze odredbe administrativne prirode kojima se obavezuje primena i, kada je potrebno, kaznene odredbe.

3. Standardi

Standard je dokumenat koji sadrži odredbe o dimenzijama, kvalitetu, bezbednosti, pakovanju, označavanju, stavljanju etiketa, itd, za industrijske ili poljoprivredne proizvode, a u nekim slučajevima za radove,