JUS standardizacija

prevođenje i izdavanje standarda na jezicima naroda Jugoslavije

Miroslav Isaković, dipl. pravnik

Jedno od ključnih ustavnih prava na kojima je insistirala ustavna reforma nesumnjivo je nacionalna ravnopravnost, čiji je bitni elemenat ı ravnopravnost jezika. Primenu ovog principa bilo je potrebno obezbediti i u saveznim organizacijama i Organima, predviđajući tehnička, materijalna ı kadrovska rešenja, koja jezičku ravnopravnost preobražavaju iz ustavne deklaracije u stvarnost.

Realizaciia pomenutog načela u saveznim propisima, štampanjem svih saveznih propisa na hrvatskom, makedonskom, slovenačkom ı srpskom jeziku, neizbežno obuhvata i jugoslovenske standarde. Jugoslovenski zavod za standardizaciju postaje time jedan od nosilaca ove obaveze. Ostvarivanje načela ravnopravnosti jezika zahtevalo je, međutim, obazrivu pripremu s obzirom na specifičnost standarda i izuzetno osetljivu ı složenu problematiku primenjivanja, upotpunjavanja i razvijanja tehničke terminologije.

ISTORIJAT PREVOĐENJA

Počeci prevođenja standarda zabeleženi su još u prvoj polovini šezdesetih godina. Standardi su prevođeni na slovenački Jezik, a prevođenje ı organizaciju prevođenja prihvatili su Slovenačka aka-

demija nauka i umetnosti (Terminološka sekcija i Tehnička sekcija) i Savez inženjera ı tehničara SR Slovenije (Zveza inženirjev in tehnikov SR Slovenije). Sa izdavačkim preduzećem »Nova proizvodnjać u Ljubljani, ugovorom je regulisano pitanje štampe i prodaja standarda na slovenačkom jeziku.

Prevedeno je ukupno 16 grupa, odnosno 125 standarda u ukupnom tiražu od 121.300 primeraka. Radovi na prevođenju su prestali jer je interesovanje za prevode opalo. Krajem novembra 1966. godine, Skupnost cestnih podjetij SR Slovenije — Ljubljana, postavilo je zahtev da se prevede više grupa standarda, tipova i tehničkih uslova, za izradu savremenih kolovoznih konstrukcija za puteve. Data Je saglasnost da Skupnost može u svojoj režiji prevesti, štampati i izdati 46 traženih standarda bez ikakve naknade Jugoslovenskom, zavodu za standardizaciju. Godine 1968. uobličuje se ideja o obaveznom prevođenju standarda (koji su do tada, osim pomenutih izuzetaka, isključivo izdavani na srpskohrvatskom jeziku), na jezike jugoslovenskih naroda: hrvatski, makedonski ı slovenački. Ova ideja sazrela je ı u samom Zavodu, a definitivni podsticaj dobila je zaključcima SIV-a, koji se odnose na ravnopravnost jezika naroda Jugosla-