JUS standardizacija
standarda koji su od važnosti i van zemlje gde su doneti.
Američki, ruski britanski, nemački i francuski standardđi mogu još uvek igrati izvesnu ulogu u međunarodnom komuniciranju, ali korak po korak, sve brže, oni se zamenjuju međunarodnim dogovorom — ISO standardima.
Međutim, postoji još uvek značajna razlika između toga šta je pokriveno ISO standardima, a šta ra” dom na nacionalnom planu. Dok je u radu organizacije ISO naglasak bio na razvoju metoda ispitivanja i drugih osnovnih standarda, što daje solidnu osnovu međunarodnoj standardizaciji, nacionalni rad je više usmeren ka donošenju standarda za proizvode. Buduće potrebe idu sve više ka međunarodnim standardima za proizvode koji mogu da se koriste, a da se ne povećava nepotreban broj dobara i usluga. Ovo čini nov pravac aktivnosti organizacije ISO.
Priprema i donošenje potrebnih standarda je u korenu standardizacije. Ali to nije dovoljno. Isto je tako važno da se standardi široko primenjuju.
Iz očiglednih razloga primena međunarodnih standarda uglavnom leži na nacionalnim institucijama za standardizaciju, bilo da se ISO standardi prevedu i usvoje kao nacionalni standardi, bilo — što postaje sve češći slučaj — da se ISO standardi automatski usvoje kao nacionalni standardi.
Postoji, međutim, velika potreba za informacijama među različitim zemljama, te prema tome ı ovde ISO treba da odigra važnu ulogu. Da li se ISO standardi za vijke koriste u Japanu, Venecueli ili Gani? Koje još zemlje nisu usvojile ISO standarde za veličinu papira? Koji nacionalni standardi postoje u oblasti kvaliteta vode (gde je ISO usvojila pre izvesnog vremena vrlo širok program rada)?
Ovakva pitanja stižu ne samo u Centralni sekretarijat ISO u Ženevi, nego i u informacione centre zemalja članica ISO. Prema tome, Jedna od osnovnih dužnosti međunarodnog pokreta standardizacije je da obezbedi da svi zainteresovani budu obavešteni o tome koji standardi postoje. Ovo postaje sve važnije u svetu gde porast izvora informa-– cija ide eksponencijalnom brzinom; gde svake godine širom sveta nastaju milioni dokumenata.
Ovo je razlog zbog čega Je organizacija ISO poslednjih godina osnovala informacionu mrežu, povezujući sve centre informacija u zemljama članicama, sa ciljem da se obezbedi brz i efikasan servis tehničkih informacija za sva pitanja koja se odnose na standardizaciju. Kada se jedanput ova mreža potpuno razvije, svi informacioni centri štedeće
407
vreme i novac, a što je najvažnije, njihove mušterije će dobijati kvalitetne usluge.
Rad organizacije ISO je decentralizovan. Sedište se nalazi u Ženevi, ali su sekretarijati tehničkih odbora smešteni u različitim zemljama; danas, 29 zemalja drže pojedine sekretarijate. Na isti način izvori informacija se danas združuju da se obezbedi maksimalna primena rađa ISO.
Izmena informacija je od životne važnosti u oblasti atestiranja. Različite zemlje su usvojile različite sisteme oatestiranja, zavisno od njihovog industrijskog nivoa, tradicije itd. U velikoj meri ove razlike mogu stvoriti prepreke za razmenu, te se i ovde očekuje od organizacije ISO da doprinese rešavanju problema.
Ono što je rečeno o tehničkim informacijama, podjednako se odnosi i na kontakte i veze sa javnošću. Centralni sekretarijat ISO ne može sam da šalje poruke. Zajednička je dužnost svih članica ISO da učine rad organizacije ISO dobro poznalim i cenjenim.
U krajnjoj liniji, standardizacija nije posao koji je isključivo namenjen profesionalnim radnicima koji donose i koriste standarde. U izvesnom smislu čak je vrlo važno da se sa ovim radom upoznaju običan čovek, žena ili dete, tako da shvate važnost i korisnost standardizacije u njihovom svakodnevnom ŽIVOtU.
Ako bi se gledalo u budućnost, moglo bi se zaključiti da će se ISO usmeriti na donošenje standarda, dok će se nacionalne institucije za standardizaciju koncentrisati na njihovu primenu. Ova podela rada je po mom mišljenju logična i razumna.
Ključ uspeha leži u saradnji. ISO kao organizacija treba i mora da radi preko zemalja članica. Nacionalne institucije za standardizaciju treba da se staraju da njihovu zemlju zastupaju zaista najbolji tehnički stručnjaci u radu ISO. Dužnost je Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju da obezbedi da se jugoslovensko gledište dostavi tehničkim odborima. Dužnost je nacionalnih institucija da vide da li je ISO standard u skladu sa interesom njihove zemlje. Ovo je bitna uloga svake nacionalne institucije u budućnosti.
Neke zemlje su već usvojile ovaj logički novi međunarodni prilaz. Na primer, u Danskoj je napušten rad na nacionalnom planu i sve snage su usmerene na učešće — i to na aktivno učešće — u radu ISO. Kao Generalni sekretar organizacije ISO ja sam svakako veoma zadovoljan ovim prilazom; ali sam isto tako uteđen da će za Dansku nacionalnu privredu, gledajući dugoročno, OVO predstavljati veliku korist,