JUS standardizacija
406
Očigledno je da je ova značajna razmena imala neposredan odraz na rad na standardizaciji. Svet je otkrio da protivrečni nacionalni standardi predstavljaju veliku prepreku za trgovinu. Činjenica je da nisu samo velike zemlje, kao što su SAD, SSSR ili Francuska, objavile veliki broj nacionalnih standarda koji su u velikoj meri vodili računa o čisto nacionalnim problemima. Kao posledica ovoga, na početku rada u okviru organizacije ISO, pokušalo se sa usklađ.vanjem nacionalnih standarda zemalja članica. U tim posleratnim godinama, međutim, postojao je samo ograničen interes za međunarodnu standardizaciju. Još uvek su nacionalne institucije za standardizaciju davale prioritet svom nacionalnom rađu, dok se međunarodni rad na standardizaciji smatrao korisnim, ali bez opravdanja za većom aktivnošću. To je razlog što je organizacija ISO tako skromno počela ı što Je tek međunarodni rad na standardizaciji počeo naglo da raste sredinom šezdesetih godina. Brz tehnološki razvoj 1, kao što sam ranije pomenuo, porast međunarodne trgovine, stvoiio je potrebu za međunarodnim standardima.
Postoje, međutim, i mnogi drugi faktori koji su uticali na ovaj razvoj:
— Porast interesovanja državnih organa u međunarodnim okvirima na tehničkoj osnovi, za razvojem usklađenih propisa; |
— Stvaranje institucija za standardizaciju u velikom broju zemalja u razvoju koje su shvatile potrebu za solidnom međunarodnom osnovom za njihov nacionalni rad;
— Proširivanje predmeta rada organizacije ISO koja je angažovala sve veći broj ljudi iz različitih interesnih grupa u koje spadaju ı potrošači; — Priznavanje potrebe za pravilima po tehničkim pitanjima, do kojeg je došlo od strane drugih međunarodnih organizacija.
Naročito je interesantan položaj zemalja u razvoju, posmatrano sa aspekta izrade standarda u sopstvenoj zemlji. Danas one još uvek rešavaju problem da li da prate britanske, nemačke, ruske ili standarde neke druge zemlje, u onim oblastima gde ISO nije donela međunarodne standarde, ili u slučajevima gde postojeći nacionalni standardi ne prihvataju u dovoljnoj meri njihove sopstvene interese. Potpuno je logično da njihov rad treba da bude zasnovan na radu organizacije ISO, kcJi omogućava izvanredno velik transfer tehnologije iz svih industrijalizovanih zemalja i stručno mišljenje celog sveta koje se dobija po razumnoj ceni. Ja smatram da je transfer tehnološkog znanja jedan od najvažnijih aspekata rada na standardizaciji, aspekata koji se često zanemaruju. Prednosti, naravno, nisu ograničene samo na zemlje u razvoju: ceo program organizacije ISO, sa ovog gledišta, predstavlja nceuporediv izvor tehničkih informacija kojem doprinose sve zemlje i kojim se podjednako mogu sve koristiti.
Ono što je rečeno o zemljama u razvoju, u velikoj meri važi 1 za industrijalizovane zemlje, bez obzira na njihov ekonomski sistem. U zemljama kao što su Danska ili Jugoslavija, ne postoji velika potreba da se standardi ograniče samo na sopstvenu zemlju; u geografiji moderne standardizacije nacionalne granice igraju ograničenu ulogu.
Danas u svetu tehnologija ı privreda dobijaju međunarodne karakteristike, pa postaje neizbežno da se 1 standardi izrađuju na međunarodnom planu.
Podaci o radu organizacije ISO potvrđuju ovu koncepciju.
Organizacija danas ima 76 članica ı donela je 2.500 međunarodnih standarda, od kojih najveći broj u poslednjih 5 godina. Danas mi donosimo dva nova (ili revidirana) ISO standarda svakog radnog dana u godini, a 2.000 novih nacrta nalazi se u radu. Ukupno više od 100 000 stručnjaka širom sveta aktivno je angažovano u tehničkom radu.
Ovaj tehnički rad odvija se preko blizu 1.500 tehničkih tela i svakog radnog dana u godini održava se osam ISO sastanaka negde u svetu, kojima godišnje prisustvuje oko 20 000 delegata.
Prema tome, sa puno razloga može se reći da je ISO najveća međunarodna. organizacija Za Privrednu i tehnološku kooperaciju. Razvoj međunarodnih standarda je specijalizovan posao i do pre deset godina bio je pod dominacijom stručnjaka iz zemalja Zapadne Evrope. Nedostatak kvalifikovanih kadrova, finansijski problemi ı jezički problemi, još uvek sprečavaju mnoge zemlje da doprinesu radu organizacije ISO, ali je sada učinjen određen progres sa kojim organizacija ISO postaje zaista organizacija celog sveta.
Danas udaljene zemlje igraju aktivnu ulogu u poslovima organizacije ISO, tako da zemlje kao što su Indija, Australija, Kanada i Japan ne dozvoljavaju da im geografska udaljenost smanjuje mogućnost učešća u radu na međunarodnoj standardizaciji. Jcdan od razloga za zadovoljstvo je i vrlo velika podrška organizaciji ISO koja biva sve očiglednija poslednjih gcdina u istočnoj Evropi.
U vezi sa ovim mi očekujemo od Jugoslavije da će ovih godina deliti obavezu i privilegiju da služi svim zemljama sveta preko organizacije ISO.
Već je podvučeno da donošenje standarda postaje međunarodni posao. Prošlo je vreme kada su međunarodni dogovori obezbeđivali zajednički okvir u kojem su nacionalni i interni standardi davali svoja sopstvena rešenja koja se odnose na detalje proizvoda. U velikoj meri međunarodni standardi danas služe svojoj pravoj svrsi, svuda i na svim nivoima.
To takođe znači da svega nekoliko nacionalnih organizacija za standardizaciju donosi više standarda u toku godine od organizacije ISO. Ustvari, danas ima samo nekoliko skupova nacionalnih