JUS standardizacija

prvo jugoslovensko Savetovanje

»standardizacija 74« u Portorožu

značaj standardizacije

u savremenim uslovima razvoja naše zemlje

Milan Krajnović, dipl. ecc.

Standardizacija u današnjem smislu te reči predstavlja relativno mladu naučnu disciplinu koja je postala nerazdvojni pratilac savremenog industrijskog društva. Tačno je da su rane civilizacije od svoga početka unosile određen red u postupke, utvrđivale jedinice mere za vreme, za prostor, za težinu itd. Međutim sve su to prapočeci onoga o čemu mi danas raspravljamo, što smo danas podigli na nivo naučne discipline, koja se mora proveriti u praksi da bi postala opšte prihvaćena mera ili pravilo ponašanja, odnosno standard. Sva ta pitanja načelne i opšte informativne prirode na pregledan 1 sistematičan način obrađuje knjiga »Ciljevi ı principi standardizacijeć koju je izdao ISO, a prevedena je na naš jezik. Ja želim da ukažem na dye grupe pitanja koja su nerazdvojno vezana za našu praksu ı dalji razvoj Jugoslovenske zajednice.

Prva grupa pitanja odnosi se na značaj i ulogu standardizacije kao funkcije skladnog i racionalnog razvoja savremenog jugoslovenskog industrijskog društva.

Druga grupa pitanja odnosi se na principe na kojima će naše društvo organizaciono i formalno-pravno zasnivati svoju aktivnost na korišćenju standardizacije za otklanjanje nekih teškoća koje sa sobom nosi ubrzani razvoj zemlje.

Kao što je rečeno, standardizacija je ne samo nerazdvojni pratilac savremenog razvijenog industrijskog društva, već je 1 Jedan od instrumenata za obuzdavanje stihije u proizvodnji i prometu, odnosno instrument planskog usmeravanja razvoja materijalnih faktora društva i racionalnog izbora

pravaca razvoja ı asortimana proizvoda. Savremena dostignuća nauke ı revolucija u tehnici i tehnologiji nude skoro neograničen broj varijanti proizvoda 1 izobilje tehnoloških rešenja. Danas nema tako bogatog društva niti dovoljno velike zemlje koja bi mogla sebi dozvoliti luksuz da se odrekne usluga standardizacije u selekciji ponuđenih tehničko-tehnoloških rešenja ı utvrđivanju optimalnih mogućnosti nacionalne privrede. Mi Jugosloveni ne bismo smeli gubiti iz vida činjenicu da naša standardizacija do danas na tom planu nije opravdala očekivanja, bez obzira gde uzroci toga stanja leže. Iz čitave lepeze primera spomenuću dva banalna, svima nama dobro poznata slučaja. Našim drumovima kreću se motorna vozila proizvedena u fabrikama oko 300 proizvođača širom sveta. U proseku, svaki od tih proizvođača zastupljen je sa nekoliko tipova vozila. Nije teško izračunati radnu sposobnost tolikog broja vozila kad se ima u vidu činjenica da objektivno u takvoj situaciji nije mogućno izbeći permanentnu krizu rezervnih delova i servisa, iako su sredstva uložena u te svrhe višestruko veća nego što bi bilo normalno. Kakve štete to nanosi privredi, teško je reći. Šta to znači za odbrambenu sposobnost naše zemlje — ja o tome ne mogu govoriti, ali je činjenica da takav luksuz sebi ne bi moglo dozvoliti ni daleko bogatije društvo od našeg.

Drugi slučaj je elektrovuča na Jugoslovenskim železnicama. Mi smo zemlja sa dva sistema elektrovuče, pocepana na dva područja. Mislim da komentar nije potreban.