JUS standardizacija

Kada smo na terenu konkretnih primera nećemo pogrešiti ako uzgred bacimo pogled ı na domaću automobilsku industriju. Ako je unifikacija oblik standardizacije, a to jeste, kako onda objasniti neke pojave. U našoj zemlji se proizvodnjom teretnih i putničkih motornih vozila bavi 6 proizvođača koji proizvode 62 tipa motornih vozila po licencama 7 velikih svetskih kompanija. Ne ulazeći u ekonomsku celishodnost ovako organizovane proizvodnje u zemlji sa 21 milionom stanovnika i nacionalnim dohotkom od blizu 1.000 dolara, postavlja se pitanje kako i po kojoj ceni obezbediti sve ono što treba da prati motorna vozila u radnom veku njihove eksploatacije. To je utoliko značajnije kada se zna da je stepen međusobne zamenljivosti delova Jedva nešto iznad nule. Tu, na žalost nije krajnji domet ove lepeze, čije širenje se očekuje. U proizvodnji traktora situacija je praktično neizvesna. :

Koliko u ovom momentu ima otvorenih i akutnih problema u oblasti zaštite zdravlja, zaštite na radu i zaštite životne sredine nije čak moguće ni dati tačnu predstavu jer nismo organizovani da bismo to sve mogli sistematski pratiti, a da ı ne govorimo o rešavanju problema. Industrijski razvijena zemlja, a mi to Jesmo, mora biti organizovana da rešava probleme protivpožarne zaštite, vatrogastva, eksplozivno ugroženih sredina kao što su rudnici, neke vrste hemijske industrije, eksploatacija ı prerada nafte itd. Na zaštiti životne sredine standardizacija Je u nas tako malo učinila da nije vredno pomena. Mi još uvek imamo Inspekcije parnih kotlova koje smo kao instituciju organizovali po uzoru na bivšu austrougarsku carevinu, a nemamo savremeno organizovane inspekcije za kontrolu svih vrsta sudova pod pritiskom koji su produkt savremenog razvoja tehnike ı tehnologije. Isti Je slučaj ı sa administrativnim službama na svim nivoima državne uprave. Po tradiciji, administrativne službe organizaciono, kadrovski ı materijalno su instituisane i mi protiv toga nemamo ništa. Ali za tehničke službe koje su produkt razvoja industrijskog društva mi još uvek nemamo sluha.

U oblasti informatike ı u korišćenju savremene kompjuterske tehnike za razmenu tehničkih ı drugih informacija, mi smo tek na početku. Ako dosadašnjim tempom ı praksom nastavimo, situacija će bit: gora 1 sa težim posledicama od onih koje imamo zbog toga što preko hiljadu tipova motornih vozila saobraća našim putevima.

Jedan od elementarnih zadataka svake, pa ı naše standardizacije, jeste borba za kvalitet i zaštitu potrošača. O konkretnim pojavama na tom području govoriće drugi referenti. Ja bih ukazao na to da u našim uslovima taj zadatak nije ni malo lak ni jednostavan. Potrošač, bez obzira da li se radi o industrijskom preduzeću kada kupuje reprodukcioni materijal, ili se radi o individualnom potrošaču roba široke potrošnje, nikada nije

siguran da će zaista dobiti ono što Je platio. Nacionalna standardizacija u saradnji sa inspekcijskim službama i u osloncu na fabričke službe za standardizaciju, ima zadatak da zajedničkim naporima menja naš mentalitet 1 navike koje često na sve drugo više liče nego na poslovnost. Mehanizmi za regularno atestiranje kao funkcija standardizacije, na koje bi se oslanjale inspekcijske službe, inostrani kupci naših roba i međunarodno priznate organizacije za atestiranje, nisu razvijeni ı to je jedan od zadataka pred kojim se nalazimo. Izgleda da će na tom planu biti i sistemskih smetnji. Ukoliko tih teškoća bude, moramo računati da se naši poslovni partneri iz drugih zemalja neće ravnati prema nama, već ćemo plaćati inostrane institucije da obavljaju poslove koje bi pod određenim uslovima mogle raditi naše organizacije.

Ono na šta naše savetovanje mora da ukaže bez ustručavanja, jeste to da dalja anonimnost standardizacije u sadašnjim uslovima sa sobom nosi neprocenjive štete. Vreme zanatske ı poluindustrijske proizvodnje za koju standardi nisu bili potrebni ili su bili od sekundarnog značaja, Dripada prošlosti, bez obzira na naše navike ı naš način mišljenja. Jugoslavija je zemlja u kojoj se nacionalni dohodak po stanovniku približava cifri od 1.000 dolara. Dohodovna granica po kojoj se meri stepen razvijenosti zemlje prešla Je kritičnu tačku zemalja u razvoju. Jugoslavija dakle spada u red srednje razvijenih zemalja. Radi ilustracije uzmimo činjenicu da 80% zaposlenih u industriji radi u radnim organizacijama koje zapošljavaju više od 500 radnika. U građevinarstvu taj procenat je 84%. Kada se ima u vidu tehnička opremljenost rada i veliko učešće krupnih radnih organizacija u ukupnom broju zaposlenih, onda je jasno da se u našoj praksi nešto mora menjati i da su sazreli uslovi da standardizacija kao savremena disciplina objektivno stupi na scenu kao faktor za koga nema alternative.

Robna razmena među privredama razvijenog dela sveta i kooperacija između velikih organizacija postala je svakodnevna praksa kao što je to uobičajeno u nacionalnim granicama pojedinih zemalja. Naša zemlja je u tom pogledu veoma otvorena prema svetu i danas naš izvoz roba dostiže cifru od blizu tri milijarde dolara. Uvoz roba je osetno veći tako da dostiže cifru od 4,5 milijarde dolara. Međunarodna razmena roba pa i usluga odvija se tačno po određenim pravilima ponašanja. Međunarodnim ili nacionalnim standardima utvrđene vrednosti predstavljaju elemente svakog ugovora i svakog oblika robne razmene. Učešće u međunarodnoj razmeni ili kooperaciji bez standarda, praktično je nemoguće. Standardizacija kao disciplina, a standardi kao konkretni tehnički instrumenti, imaju zadatak da premoste tehničke barijere koje se Javljaju kao smetnje kooperaciji i razmeni dobara između zemalja sa različitim