JUS standardizacija

44

ovlašćenja saveznih institucija svedena na zakonsko regulisanje materije. Ako bismo doslovce tumačili spomenuto ustavno rešenje, došli bismo do zaključka da administracija svake opštine, pa ı najnerazvijenije, može dati javno ovlašćenje nekoj svojoj instituciji da daje ateste za eksplozivno zaštićenu opremu. Na taj način bi imali jednak tretman atesti za cipele, vijčanu robu i opremu koja se koristi u rudnicima, petrohemiji, eksploataciji nafte i sl. To bi značilo da su Javna ovlašćenja izjednačena kada su u pitanju artikli široke Dotrošnje i eksploziono zaštićena oprema koja može prouzrokovati smrt stotina ili hiljada ljudi i izazvati materijalne štete nacionalnih razmera. Ni jedna zemlja na svetu ove probleme nije izjednačila niti je prepustila tržišnim odnosima bezbednost ljudskih života. Na isti način su tretirana Javna ovlašćenja koja se mogu primeniti i u slučajevima kada su u pitanju naše međunarodne obaveze. Iz tih razloga će u toku Javne diskusije ova materija biti Još Jednom detaljnije analizirana. Ukoliko nije moguće naći rešenja odgovarajućim aktima na bazi ovog Zakona, nije isključeno da se ta materija obuhvati posebnim zakonom.

Na kraju izlaganja želeo bih da ukažem na još Jedno pitanje. Radi se o ulozi i mestu Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju u ovome procesu. Zavod Je savezna institucija koja objedinjava sve aktivnosti federacije u ovoj oblasti. I pored toga on je samo jedan od učesnika u ovome poslu. Standardizacija nije administrativni posao nego široko rasprostranjen i kompleksan proces koji zadire u sve pore ovoga društva. Zbog toga se uloga Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju ne može svesti na pasivnu administrativnu finalizaciju predloga zainteresovanih strana. Naprotiv,

Zavod pored neizbežnih poslova administracije treba da inicira niz aktivnosti na svim nivoima i na celom području zemlje. Njegov zadatak je da koordinira aktivnosti svih zainteresovanih i da izgradi mehanizam u koji će biti moguće uključiti stručnjake radnih organizacija, velikih sistema, saveze inženjera 1 tehničara, organe uprave federacije, republika ı pokrajina, uz daleko veću saradnju sa inspekcijama. Kada je reč o mehanizmu ne misli se na ad hoc radna tela već na organizacije koje će po uzoru na tehničke odbore ISO-a, IEC-a ı Jugoslovenskog elektrotehničkog komiteta pratiti ı analizirati potrebe za standardima ı drugim propisima, organizovati njihovu izradu, predlagati revizije ı aktivno učestvovati na razviJanju standardizacije na svim nivoima. Što se pak tiče zadataka Zavoda na međunarodnom planu, oni po karakteru ostaju isti ali osetno obimniji, uz veće angažovanje ı uključivanje stručnjaka iz radnih organizacija u rad tehničkih komiteta ISO-a. i

Na kraju nekoliko reči o savetovanju. Ovo je I savetovanje ove vrste na Jugoslovenskom nivcu. Drugovi iz Slovenije su 1966. godine imali savetovanje posvećeno standardizaciji u granicama Tepublike. Predlažem da savetovanje kao oblik razmene iskustava ı mesto za afirmaciju OVE discipline i kadrova koji se sa njom bave, održavamo svake ili bar svake druge godine. Ovo je veoma pogodan oblik da se ljudi koji rade na zajedničkom poslu upoznaju, razmene iskustva i steknu sigurnost u poslu, Jer postaju deo brojnog tima stručnjaka na koje se oslanjaju ı čije im Je iskustvo dostupno. Na taj način ćemo brže afirmisati ı struku ı stručnjake.