JUS standardizacija

109

informacije ISO

U ovoj rubrici objavljuju se stručne i druge informacije iz informativnog biltena Međunarodne organizacije za standardizaciiu (ISO).

standardi obezbeđuju dobru ekonomiju Olle Sturen, generalni sekretar organizacije ISO

Svako ko se bavio izradom i primenom standarda, naći će vrlo lako listu preimućstva standardizacije. Standardi obezbeđuju zaštitu i sigurnost na radu i u našim domovima. Standardi omogućuju—obezbeđuju konfor i pogodnost u našem svakodnevnom poslu. Standardi obezbeđuju zajednički tehnički jezik, preko usaglašene terminologije i metoda ispitivanja. Ukratko, standardi čine život lakšim i boljim.

Na međunarodnom polju, standardizacija gradi mostove između naroda, država i kontinenata. Međunarodni standardi olakšavaju naše kontakte preko granica; oni obezbeđuju neprocenjivi alat za komuniciranje na svakom mestu i na svim nivoima.

Ovo je prava istina i prava suština.

Ovu poruku treba početi isticanjem jednog posebnog aspekta standardizacije, i to onog aspekta koji je koren našeg sveukupnog rada na standardima. Standardi obezbeđuju dobru ekonomiju za pojedinca, za preduzeća, za državu ı za Ceo svet.

OGRANIČENI IZVORI

Nedavna lekcija nas je poučila da se mora biti više racionalan odnosno manje rasipan u korišćenju ograničenih prirodnih izvora naše planete — bakra, nikla, gvožđa, nafte itd. Stručnjaci su nas upozorili da neki od ovih prirodnih izvora mogu biti iscrpljeni pre kraja ovog veka, ako nastavimo da ih eksploatišemo na dosadašnji način.

Stanđardizacija, naravno, nema magični štapić, ali ona igra najkorisniju ulogu u pomoći za bolje iskorišćenje ljudskog napora i materijala. Standardizacija nije neophodna samo za nova ulaganja. Ona često donosi znatne koristi sa malim ulaganjem ili bez ulaganja. Rizikujući uprošćavanje kompleksnih problema, standardizacija može biti posmatrana kao primena zdravog razuma.

Pri korišćenju standarda možemo izvući znanja i iskustva od drugih. Mi možemo izbeći pravljenje greški, i možemo koristiti ranijim radom na drugim mestima. To je racionalizacija i nesumnjivo dobra ekonomika.

Ovo je bilo nedavno istaknuto, međutim potpuna ekonomska korist međunarodne standardizacije može samo biti realizovana ako ISO bude proizveo više standarda za proizvode, a to je izazov 1975.

Do sada, tehnički rad ISO uglavnom je bio koncentrisan na razvijanju fundamentalnih aspekata standardizacije: terminologije i metoda ispitivanja. Oyo je relativno lako, Jer činjenica Je da Je 90% svih objavljenih međunarodnih standarda ISO praktično prihvaćeno jednoglasno.

Danas, međutim, u porastu je pritisak na ISO da se uhvati u koštac sa mnogo težim problemom traženja međunarodne

saglasnosti na standardima za proizvode na području tradicionalno vezanim za nacionalne organizacije za standardizaciju. Zahtevi za međunarodne standarde proizvoda dolaze iz raznih pravaca, najviše od vlada, višenacionalnih preduzeća (multinacionalnih kompanija) i udruženih potrošača. Zemlje u razvoju takođe pronalaze svoje potrebe za međunarodnim standardima za proizvode, kao osnovu za razvVijanje njihove trgovine.

Mora biti, međutim, jasno da je izrada međunarodnih standarda za proizvode mnogo teži zadatak, pošto bi oni u nekim slučajevima mogli zameniti šarolikost u širokorasprostranjenoj i dobro postavljenoj praksi u trgovini i zanatstvu.

Ukratko, to je poziv za više iskrenih obaveza na međunarodnom radu svih zainteresovanih strana.

AKTIVNIJA ULOGA

Kada napuštamo 1974. godinu vredno je istaći da ISO danas igra daleko aktivniju ulogu u međunarodnom komuniciranju, gde je organizacija poznata kao međunarodna specijalizovana. agencija za standardizaciju.

Zaista ISO je na samom vrhu između tri svetske međunarodne nevladine organizacije. Merilo su česta priznanja Ujedinjenih Nacija i njenih specijalizovanih agencija.

U 1974. šest novih zemalja vezano je za ISO: Albanija, Bangladeš i Jamajka kao stalni članovi, Kamerun, Ekvador i Obala Slonovače kao dopisni članovi.

Ovi novi članovi ISO povećali su broj članova nacionalnih organizacija za standardizaciju na 79 zemalja. Broj članova za poslednjih 10 godina je dupliran.

Međutim, povećani broj članova samo je jedan od indikatora činjenice da se ISO razvio u pravu Međunarodnu organizaciju.

Učešće u tehničkom radu ISO je intenzivnije nego ikad; u ISO komitetima za tekstil, građevinarstvo, pitanje potrošača i gume, nekih 50 članova učestvuju više nego aktivno i prosečan broj članova po komitetu je u stalnom porastu. Drugi indikator je pomeranje u trendu skoro svih ISO-zasedanja u Zapadnoj Evropi. U periodu 1972. godine samo 36 ISO zasedanja održano je van Zapadne Evrope, a u 1974, dve godine kasnije, broj zasedanja povećan je na 102.

Poslednjih 10 godina, ISO je napravio izvanredan korak, iznad svih očekivanja. ISO, danas, objavljuje godišnje toliko međunarodnih standarda koliko u toku prvih 17 godina, ali još mnogo treba da bude urađeno. Gledano unapred, očekujemo aktivnije učešće povećanog broja članova ISO, proširivanje lokacije ISO zasedanja i ISO tehničkih sekretarijata i širu primenu postojećih sporazuma.