JUS standardizacija

J/977

drugim slučajevima ovo je postignuto korišćenjem karakterističnih suglasnika: HK ı HKG za Honkong: PZ ı PCZ za Zonu Panamskog kanala, itd. Međutim bilo je teškoća u slučajevima kada su prva slova imena zemalja identična (npr. Niger — Nigerija, Austrija — Australija). Bilo je slučajeva, na primer, da i pet zemalja imaju imena koja počinju sa MAL: Malawi (MW I MWI), Malezija (MY i MYS), Maldiv (MV ı KDV), Mali (ML i MILI), Malta (MT i MLT). Pet drugih zemalja počinju sa MA: Macao (MO i MAC), Madagaskar (MG i MDG), Martinik (MQ i MTQ), Mauritania (MR i MRT), Mauricius (MU i MUS).

Za Saveznu Republiku Nemačku, po ISO-standardu predviđeno je DE i DEU (od DEUTSCHLAND), međutim, naknadno su u vezi s tim iskrsli problemi, o čemu je pisano i u listu »Politika« od 22. februara 1975. u rubrici »Diplomatska pošta« pod naslovom »Nemci i Nemci u skraćenicama«. Vlada Savezne Republike Nemačke je dala izjavu preko svog predstavnika da nema nameru da dosadašnju oznaku »D<« prekrsti bilo u DE bilo u DEU. Ovaj problem da se ostane pri »D« možda i nije tehnički nerešiv, ako se ima u vidu da po ISO-7-bitnom kodu, po standardu ISO 646, postoji znak praznog mesta. Ako bi se, dakle, pri zapisivanju uz »D<« ostavljalo jedno odnosno dva prazna mesta pod kojima bi se, po potrebi, podrazumevala slova »E« odnosno »EU«, ostavljajući svakako ı mogućnost da u razmeni informacija između trećih lica, iz tehničkih razloga, može da se piše i DE odnosne DEU.

U vezi sa ovim treba reći da bi problem bio tehnički svakako teži ako bi neko zahtevao da u oznaci umesto drugog odnosno drugog i trećeg slova stoje neka druga slova koja bi bila u koliziji sa oznakama ostalih zemalja, ili, pak, ako bi neko zahtevao da u oznaci bude više od dva odnosno tri slova. Primera radi, u sledećoj tablici daju se kodne oznake nekih zemalja prema ISO-kodovima po standardu ISO 3166:

ISO Alpha-2 ISO Alpha-3

Australia (Australia) AU AUS Austria (Austrija) AT AUT Bulgaria. (NRB) BG BGR Canađa (Kanada) CA CAN China (Kina) CN CHN Congo (Kongo) CG COG Czechoslovakia. (ČSR) CS CSK Egypt (Arapska Republika Egipat) EG EGY France (Francuska) FR FRA

German Democratic Republic (NDR) DD DDR

ISO Alpha-2 ISO Alphia-3

Hungery (NRM) HU HUN

Federal Republic of Germany (Savezna Republika Ncmačkae.) DE DEU

India (Indija) : IN IND

Jamaica (Jamajka.) JA | „JAM Japan (Japan) JP JPN Namibia (Namibija.) NA NAM New Zealand (Novi Zeland) NZ NZL Poland (NRP) PL POL Portugal (Portugalija) PT PRT

Romania (SRR) RO ROM Sweden (Švedska) SE SWE Switzerland (Švajcarska) CH CHE Turkey (Turska) TR TUR

United Kingdom (Velika Britanija) GB. GBR

USA (USA) US USA 'USSR (SSSR) SU SUN Zambia (Zambija) ZM ZMB Yugoslavia (SFRJ) YU YUG

Na kraju, navedimo još nekoliko napomena koje je ISO u vezi sa ovim predmetom naročito isticao: — u jednoj primedbi na početku, ISO jasno podvla-

'či da su kodirana samo suštinska imena. Zađatak

ISO-a nije da uzima učešće u polemikama o legalnom statusu bilo koje teritorije ili graničnog područja. U sadašnjem trenutku ISO pokriva spisak od ukupno 223 suštinska naziva;

— nije se smeo prevideti ni emotivni značaj simbola kodova. Sve što Je moglo da odražava politički status jednog suštinskog naziva izbegavano je koliko je god bilo moguće. Otuda reči kao: »kraljevina«ć, »republikas, itd. nisu korišćene kao osnova koda. Isto tako, izbegavana. su kolonijalna obeležja. Ukratko, nastojalo se da izabrani simboli budu što je moguće više neutralni, tako da se time izbegne eventualno kasnija potreba za njihovom modifikacijom.

— u principu nije teško izraditi jedan kod koji pokriva suverene države, ali postojeća brojna ostrva, često udaljena hiljadama kilometara od metropole kojoj pripadaju, predstavljala su dosta komplikovan problem.

— jedno ostrvo, ili grupa ostrva, ne mogu biti isključeni samo zato što nisu nastanjeni, jer Oni mopgu biti od interesa i za razne druge svrhe;