JUS standardizacija

komentar

uz predlog novog jugoslovenskog standarda

JUS A. DO. 115

— kodovi za predstavljanje naziva zemalja

Mlirko Ristić, dipl. ing.

U prošlom broju Biltena objavljen je predlog standarda. kodova. za predstavljanje naziva zemalja (predlog br. ...), izrađen na osnovu međunarodnog standarda ISO 3166 — 1974, »Codes for representation of names of countries&«.

Prema komentaru datom u ISO — Press-service, od 4. februara 1975. godine, ISO je uspeo, tri godine posle sastanka predstavnika raznih međunarodnih organizacija, da dobije međunarodnu saglasnost za jedinstveni sistem DIŽU ajd 1 kodiranja imena zemalja.

Rezultat te saglasnosti je međunarodni ap ISO 3166, izrađen uz saradnju Još drugih međunar-– dnih organizacija: Saveta za carinsku saradnju (CCC), Međunarodnog telegrafskog i telefonskog konsultativnog komiteta (CCITT), Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija, za Evropu (ECE), Organizacije Ujedinjenih Nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO), Međunarodne agencije za atomsku energiju (TAEA), Međunarodnog udruženja za vazdušni transport TATA), Međunarodne komore za trgovinu (ICC), Međunarodne komore za pomorsku trgovinu (ICS), Međunarodne federacije bibliotekarskih udruženja (IFLA), Međunarodnog biroa za rad (ILO), Međunarodne unije za telekomunikaciju (ITU), Međunarodne unije za železnice (UIC), Organizacije Ujedinjenih Nacija (NN), Konferencije Ujedinjenih Nacija za trgovinu i razvoj (UNCTAD), Univerzalne poštanske unije (UPU), Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO), i Svetske organizacije za zdravlje (WHD).

U odnosu na situaciju kakva je zatečena od ranije, na ranije postojeće suprotnosti, na specijalne tehničke zahteve, nacionalne osetljivosti i psihološke i- političke prepreke, pojava pomenutog međunarodnog standarda svakako predstavlja značajan uspeh. Očekuje se da će ga sada veliki broj organiZacija usvojiti bez odlaganja. Jedna preporuka u tom smislu je već data od strane Ekonomske komisije Ujedinjenih Nacija za Evropu (ECE), a veći broj drugih organizacija su već izrazile svoju nameru da odmah prihvate ovaj novi sistem. To su Statistički biro UN; Svetska organizacija za intelektualnu svojinu (WIPO), Međunarodna komora za pomorsku trgovinu (ICS), Međunarodno uđruženje za vazdušni transport (TATA) i Američki Odsek za

trgovinu čiji Je »Federal Information Processing Standard Code« (FIPS 10) služio kao baza za kodove korišćene od strane raznih organizacija, kao što su Međunraodna agencija za atomsku energiju TAEA), UNESCO i OTAN. Druge organizacije su u toku proučavanja mogućnosti napuštanja svojih tradicionalnih kodova u korist ISO-kodova. Nesumnjivo Je da je ISO-sistem uspeo da zameni zamršenu raznovrsnost kodova koji su do sada upotrebljavani za predstavljanje zemalja: jedni su koristili slova, a drugi brojke, za isto tako različite potrebe kao što su oznake nacionalnosti za automobile i avione, signali raspoznavanja za brodove 1 radiostanice, međunarodni telefon, teleprinterske komunikacije, oznake nacionalnosti prilikom sportskih manifestacija, i za korišćenje u raznim drugim slučajevima gde se poziva na određenu zemlju. Utvrđeno je da uglavnom ima malo ili nimalo slaganja između ovih različitih kodova, što je očigledno činilo prepreku komunikacijama na svetskom nivou. Potreba da se racionalizuju i usaglase kođovi koji se koriste postala je veoma hitna, imajući u vidu rastuću upotrebu kompjutera od strane međunarodnih agencija, izdavača, informacionih sistema, dokumentalista i dr.

U principu, ISO-rešenje je Jedan alfabetski kod sa dva slova (kod zemalja ISO Alpha 2) namenjen za opštu upotrebu i preporučen za međunarodnu razmenu informacija. Alternativni kod sa tri slova (ISO Alpha-3) je predviđen za specijalne namene, u slučaju kada se oceni da kod Alpha-2 ne bi odgovarao. Sada je u toku i rad na pripremi jednog numeričkog koda, ali se u tome nailazi na više teškoća.

U idejnoj zamisli ISO-alfabetskog koda težilo se ugradnji najpogodnijih elemenata onih kodova koji već postoje u širokoj upotrebi (kao npr. onih koji se koriste za označavanje drumskih vozila), a da se pri tome ne ostaje vezan ni za jedan od njih. Osnovni princip je bio da se postigne maksimalna vizuelna vrednost, poštujući istovremeno ime zemlje kako se izgovara na nekom od svetskih jezika, u većini slučajeva na engleskom ıli francuskom jeziku. Tako su, na primer, često usvajana dva ili tri prva slova: BR i BRA za Brazil; BU i BUR za Burmu; GH i GHA za Ganu, itd, U