JUS standardizacija

354

Za Međunarodnu metarsku konvenciju, inicijativa je potekla od peterburške i pariske Akademije nauka.

Sa tim u vezi, 8. avgusta 1870. godine u Parizu se sastala Međunarodna metarska komisija koja je prihvatila Francuski ARHIVSKI METAR i ARHIVSKI KILOGRAM kao bazu za buduće MEĐUNARODNE ETALONE.

Međunarodna metarska komisija i stalni Komitet koji je ona osnovala (Komisija ı Komitet bili su sastavljeni od naučnika da učestvuju u čisto naučnom skupu, bez ovlašćenja da zastupaju svoje države) imali su privremeni zadatak da izvrše potrebne pripreme za stvaranje etalona i da pripreme predloge za Međunarodnu metarsku konvenciju.

Metarskoj konvenciji prethodila je diplomatska konferencija.

Prvog marta 1875. godine bila je sazvana Diplomatska metarska konferencija na kojoj Je bio razrađen definitivan tekst Konvencije, tako da Je 20. maja 1875. godine potpisana Međunarodna metarska konvencija u Parizu od predstavnika tadašnjih 17 država, i to: Nemačke, Argentine, Austro-ugarske, Belgije, Brazila, Danske, Sjedinjenih Američkih Država, Francuske, Italije, Perua, Portugala, Rusije, Švedske i Norveške, Švajcarske, Turske i Venecuele.

Broj država koje su pristupile Konvenciji se stalmo povećavao prema sledećem hronološkom redosledu: Srbija (1879), Rumunija (1881), Engleska (1884), Japan (1885), Meksiko (1890), Kanada (1907), Čile i Urugvaj (1908), Bugarska (1911), Siam (1912), i druge zemlje.

Za proteklih 100 godina, rezultati rada Međunarodnih metroloških organa i uticaj koji je Metarska konvencija imala na razvoj metrologije (nauke o merenjima) mogu se rezimirati u sledećem:

— Na prvoj Generalnoj konferenciji za tegove i mere 1889. godine bili su raspoređeni prototipovi metra i kilograma po zemljama koje su potpisale Konvenciju, čime Je stvorena osnova za ostvarenje jedinstva merenja u celome svetu;

— Stalan rad na usavršavanju metoda za Tcprodukciju jedinica, koji je sporovođen, kako u samom Međunarodnom birou, tako i u nacionalnim metrološkim institucijama, omogućio je da se znatno poveća tačnost međunarodnih i nacionalnih cetalona. Tako Je na primer, za 100 godina: tačnost Teprodukcije jedinice za dužinu — metra povećana od 10— na 10-8 i može se očekivati da se poveća na 10-11; tačnost reprodukcije jedinice za vreme — sekunde povećana je od I0— na 10-13;

— Međunarodna praktična temperaturska skala je preispitana i utvrđena. Kao rezultat toga prihvaćeno je novo određivanje Jedinice temperature — kelvin (K) na bazi reprodukcije

temperature trojne tačke vode. Ovo je omoćilo da se praktična temperaturska skala (IPTS—68) proširi u oblast niskih temperatura 1 da se odstupanje između nje ı termodinamičke skale svede na beznačajnu meru;

— Ostvaren je Međunarodni sistem jedinica (SI), koji obuhvata sve vidove merenja 1 služi kao osnova za bitno uprošćenje ı upoređenje svih jedinica. Prihvatanje Međunarodnog sistema jedinica poslužilo je kao »prekretnica za zemlje koje se pridržavaju svojih nacionalnih sistema jedinica da pređu na metarski sistem, kao na primer: Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države i neke druge zemlje;

— U okviru sedam konsultativnih komiteta: za elektricitet, za fotometriju, za termometriju, za definiciju metra, za definiciju sekunde, za etalone jonizujućih zračenja i za merne jćdinice, objedinjeni su napori naučnika raznih zemalja u traženju novih metoda za najtačnija merenja koja mogu služiti kao osnova za definisanje Jedinica;

— Redovne međunarodne komparacije nacionalnih etalona koje su sprovođene u Međunarodnom birou za tegove i mere ili organizovane od strane konsultativnih komiteta, imale su veliki značaj u ostvarenju međunarodnog jedinstva merenja i povišenja tačnosti nacionalnih etalona:;

— Godine 1956. osnovana je Međunarodna organizacija za legalnu (zakonsku) metrologiju (OIML) čiji je osnovni zadatak unifikacija metroloških pravila koja su neophodna za kontrolu merila pojedinih država. Ova pravila imaju ·poseban značaj za zemlje u razvoju tj. za metrološke službe koje se nalaze u periodu ustanovljavanja;

— Međunarodna unifikacija jedinica i merenja ima veliki značaj za standardizaciju industrijske proizvodnje i povećanje njenog kyaliteta i pouzdanosti,

Metarska konvencija je odigrala veliku ulogu u razvoju nauke i tehnike u svetu, uvela je opšti »metričkić jezik i olakšala razmenu naučnih i tehničkih informacija, kao i međunarodnu saradnju u raznim oblastima.

Metarska konvencija je imala veliki uticaj ı na razvoj metrologije u našoj zemlji. Mi danas imamo Savezni zavod za mere ı dragocene metale sa većim brojem specijalizovanih laboratorija i 16 centara za kontrolu mera u raznim krajevima zemlje. Uz saradnju raznih instituta i fakulteta u zemlji i inostranstvu, Zavod ostvaruje i čuva Jugoslovenske primarne etalone, povremeno ih upoređuje sa međunarodnim primarnim ectalonima (pramerama) i reprodukuje sekundarne ı radne etalone, a preko njih obezbeđuje jedinstvo merenja u zemlji.