JUS standardizacija
društveni dogovor
o standardizaciji
i stvaranje tehničkih odbora
Đuka Lisica, dipl. ing.
uvod: Potreba za društvenim dogovorom
Standardizacija danas postaje važna aktivnost u razvijenom industrijskom društvu. Njome se, pored racionalizacije i ekonomičnosti proizvodnje, prometa i eksploatacije, postiže bolji kvalitet, olakšava sporazumevanje, poboljšavanja zaštita života, zdravlja i imovine i uklanjaju tehničke prepreke za međunarodnu razmenu dobara. Isto tako, standardizacija pruža osnov za stvaranje modernih sistema za obezbeđenje i zaštitu kvaliteta proizvoda i usluga putem znakova kvaliteta, atestiranja, informacionih etiketa, uporednih ispitivanja itd.
Da bi se u našem društvu postigli ovi pozitivni efekti standardizacije, moraju se na savremen način odrediti okviri i principi za njenu aktivnost, kao i uloga njenih nosilaca. Od Zakona o standardizaciji, na čijoj pripremi se radi već više od 3 godine, očekuje se da odredi osnovne principe koji bi bili u skladu sa savremenim potrebama razvoja privrede i sa potrebama samoupravnog društveno-političkog sistema. Međutim, zakonom nije moguće detaljnije ulaziti u organizaciona pitanja koja bi obezbedila efikasan rad, a da se time, sa jedne strane ne zakoči dalje poboljšavanje organizacionih rešenja, a sa druge strane možda ne povrede autonomna ustavna prava pojedinih struktura u našem društvu. Govoreći o pitanjima daljeg poboljšanja organizacionih rešenja, treba imati u vidu da je standardizacija kao disciplina vrlo mlada, da je intenzitet njenog razvoja u sve većem porastu, te da su zbog toga potrebna stalna organizaciona prilagođavanja. Sa druge strane, govoreći o ulozi pojedinih struktura našeg društva u procesu standardizacije, treba imati u vidu da je karakteristika tog procesa pre svega u učešću gotovo svih struktura i struka. Logično je, prema tome, da se i pitanje organizacije u kojoj se određuju prava i dužnosti pojedinih struktura i struka, rešavaju njihovim dogovaranjem,
tim pre što uspešan rad na standardizaciji zahteva razmatranje i onih pitanja za koja se rešenja mogu, po Ustavu, sprovesti u život samo preko određenih društvenih struktura. U ove strukture spadaju: određeni republički i pokrajinski organi ı organizacije, određene organizacije udruženog rada, određeni savezni organi ı organizacije i drugi. Zbog toga Je potrebno 1 predviđa se da se uporedo sa Zakonom o standardizaciji donese ı Društveni dogovor o standardizaciji, kojim bi se utvrdio sistem upravljanja procesom standardizacije.
Upravljanje standardizacijom
U pitanja upravljanja standardizacijom spadaju problemi određivanja opštih načela ı politikerazvoja standardizacije putem utvrđivanja perspektivnih programa i godišnjih planova razvoja ı rada na donošenju standarda i drugih tehničkih propisa. U tom sklopu takođe je veoma aktuelan problem stvaranja sistema za obezbeđivanje i zaštitu kvaliteta proizvoda 1 usluga, zatim školovanje kadrova, finansiranje pojedinih akcija na kontroli, ispitiyanje, izrada studija i elaborata i sl. za potrebe standardizacije, učešću u međunarodnom radu itd. Tu je svakako od izuzetne važnosti određivanje uloge republika i pokrajina u procesu standardizacije i koordinacija aktivnosti standardizacije na saveZnom nivou sa zakonodavnim radom republičkih ı pokrajinskih organa i obrnuto. U poslednje vreme pokazalo se. na primer, da je u praksi neophodno zajednički sa saveznim, republičkim ı pokrajinskim organima za zaštitu na radu utvrđivati program i plan rada Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju na izradi standarda i tehničkih normativa koji se odnose na bezbednost pri radu, a standarde i tehničke normative za zaštitu od eksplozija ı požara sa saveznim, republičkim ı pokrajinskim organima za unutrašnje poslove, što jednako važi ı za standarde i norme kvaliteta za poljoprivredne ı prehrambene proizvode, za standarde ı tehničke normative Iz oblasti rudarstva itd.