JUS standardizacija

Kada je reč o sistemima obezbeđenja i zaštite kvaliteta proizvoda i usluga, dogovor republika i pokrajina je takođe neophodan za sprovođenje sistema u Život. Ovim dogovorom se može, na primer, usmeravati poreska politika i uvoditi povoljniji tretman robe koja poseduje određeni kvalitet, zatim stvarati posebni fondovi za pokriće troškova kontrole itd. Isto tako se ne može uspešno rešavati pitanje školovanja kadrova za rad na standardizaciji bez akcije republičkih i pokrajinskih organa, bez prilagođavanja školskih i VISOkOškolskih programa zahtevima savremene standardizacije, bez organizovanja kurseva, seminara, propagande putem sredstava Javnog informisanja 1 sl. Sve ove i druge slične akcije bile bi zajednički programirane i koordinirane na osnovu do govaranja saveznih, republičkih i pokrajinskih organa. Društvenim dogovorom predvidelo bi se telo za sprovođenje dogovora, koje bi praktično bilo najviši organ upravljanja jugoslovenskom standardizacijom. Zbog toga bi ovo telo sačinjavali, pored predstavnika određenih saveznih, republičkih i pokrajinskih organa i organizacija i privrednih komora kao potpisnika dogovora i predstavnici određenih privrednih grana, određenih društveno-političkih organizacija, određenih naučnih i drugih društava itd. Telo za sprovođenje društvenog dogovora o standardizaciji, kao najviši organ upravljanja jugoslovenskom standardizacijom, bilo bi sastavljeno od svih zainteresovanih struktura i struka u našem društvu. Ovo telo (u kojem bi važnu ulogu imali i predstavnici Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju) utvrđivalo bi u skladu sa Zakonom o standardizaciji i organizacione oblike neophodne za efikasan operativan rad na standardizaciji. Može se reći da bi čak i praktična organizacija Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju (potreban profil i broj kadrova, sredstva itd.) trebalo da u velikoj meri bude rezultat rada tela za sprovođenje Društvenog dogovora. Najviše telo Društvenog dogovora imalo bi svoje pomoćne organe čiji bi rad dalje bio povezan sa velikim brojem operativnih tela — tehničkih odbora, koji bi predstavljali bazu rada na standardizaciji i od kojih bi poticali predlozi za dalje unapređenje standardizacije. Stvaranje tehničkih odbora

Već duže vreme oseća se potreba za stvaranjem efikasnije organizacije u operativnom radu na donošenju jugoslovenskih standarda tehničkih normativa i normi kvaliteta, u radu na donošenju međunarodnih standarda, a isto tako i u drugim vrstama rada na standardizaciji. Sadašnji organizacioni oblici veoma su jednostavni ı uglavnom počivaju na ad hoc stručnim komisijama koje se obrazuju prema potrebi. Činjenica je da ovakav prevaziđen rad pati, pored ostalih, ı od sledećih slabosti: slabe informisanosti, a time i neučešća

399

važnih struktura i struka, nedovoljne koordinacije, a time i neusklađenih pa i protivrečnih rešenja, nedostatka kontinuiteta, a time i slabe efikasnosti rada i pojave standarda i drugih propisa starih po 10 godina i više.

Ovi nedostaci su neminovni s obzirom na obim i dinamiku rada koje savremena standardizacija traži. Da bi se stekla približna predstava o intenzitetu rada na standardizaciji, potrebno je imati u vidu sledeće podatke.

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) donosi godišnje oko 500 standarda sa oko 5.000 stranica štampanog teksta. Za to je potrebno razmotriti oko 10.000 radnih dokumenata godišnje, u preko 1.600 radnih tela koja održe 800 sastanaka godišnje. Ta tela pri tome ostvaruju direktnu saradnju sa preko 300 drugih međunarodnih organizacija.

Međunarodna elektrotehnička komisija (IEC) donosi godišnje oko 150 standarda sa oko 5.000 stranica štampanog teksta. Za to je potrebno razmotriti oko 6.000 radnih dokumenata godišnje u preko 1.000 radnih tela. Pri tome IEC ostvaruje saradnju sa oko 50 drugih međunarodnih organiza– cija.

Trebalo bi da naši stručnjaci ravnopravno učestvuju u·:radu pomenutih i mnogih drugih međunarodnih i regionalnih organizacija. To je neophodno, ako ne želimo da nam drugi nameću svoja Tešenja i da uvek zaostajemo za privredom razvijenih zemalja. To znači da treba poći od činjenice da naša privreda mora pratiti desetine hiljada međunarodnih dokumenata godišnje i učestvovati u radu na hiljadu međunarodnih sastanaka, i to sve pored rada na izradi jugoslovenskih standarda, tehničkih normativa i normi kvaliteta, čiji je broj takođe oko 500 godišnje.

Jasno je da ad hoc komisije ne mogu ni izbliza savlađivati zadatke koje postavlja pomenuti rad. Odavde se nameće potreba stvaranja efikasne organizacije rada, koja bi omogućila organizacija-– ma udruženog rada i drugim organima i organizacijama da precizno ocene svoje potrebe i interes u radu pojedinih tela, kako domaćih tako i međunarodnih, te da planiraju učešće i sredstva za taj rad.

Princip za stvaranje organizacije operativnog rada u svetu je u razvijenim zemljama i u međunarodnim organizacijama uglavnom razrađen i proveren u praksi. On se sastoji u tome da se oblast standardizacije podeli na veći broj užih oblasti. Tako je ISO podelio svoju delatnost na oko 170 užih oblasti, a IEC svoju na oko 75. Za svaku od ovih oblasti stvara se tehnički odbor, kao osnovna orga-– nizaciona jedinica. Prema potrebi uža oblast se može podeliti na jednu ili više Još užih, odnosno, tehnički odbor na jedan ili više tehničkih pododbora. Isto tako, za pojedina pitanja mogu se obrazovati radne grupe koje »živeć sve dok ne završe posao zbog kojeg su osnovane. Ovakvim sistemom odbo-