JUS standardizacija

sprovođenje odluka Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, Helsinki 1975. godine

Konferencija evropskih zemalja u Helsinkiju je usvojila veći broj odluka koje su se odnosile ne samo na pitanja suvereniteta, miroljubivog rešavanja sporova i nemešanja u unutrašnje poslove, nego i na mere u oblasti privrede, nauke i tehnike.

Najviši predstavnici 34 zemlje su svojim potpisima preuzeli obavezu da se poštuju ove odluke ı da se izvrše zadaci koji iz toga proističu.

Predsednik Tito je odigrao zapaženu ulogu u radu Konferencije, a isto tako Jugoslavija će se založiti da se odluke Konferencije što potpunije spovedu u život. To se vidi i po tome što je Savezno izvršno Veće donelo zaključak da se zaduže svi savezni organi i organizacije da prouče završni dokument Konferencije i da utvrde svoje zadatke u sprovođenju odluka Konferencije u život.

Dokument sadrži i zadatke po pitanjima standardizacije. Deo 3: »Odredbe koje se odnose na trgovinu 1 industrijsku:saradnju« odmah počinje podnaslovom: »Harmonizacija srandarda« i tekstom koji glasi:

»Države učesnice,

Uviđajući da razvoj međunarodnog usaglašavanja standarda i tehničkih propisa, kao i međunarodne saradnje u pogledu atestiranja predstavlja značajno sredstvo u otklanjanju tehničkih prepreka u međunarodnoj trgovini i industrijskoj saradnji, olakšavajući time njihov razvoj i povećavajući produktivnost, ponovo potvrđuju svo j interes za Što Šire međunarodno usaglašavanje standarda i tehničkih propisa; Izjavljuju da su spremne da unapređuju međunarodne sporazume i druge odgoyva– rajuće aranžmane po pitanjima priznavanja atesta o usaglašenosti sa standardima i tehničkim propisima;

Smatraju da je poželjno povećavati međunarodnu saradnju u oblasti standardizacije, naročito pružanjem podrške aktivnostima međuyladinih i drugih odgova– rajućih organizacija na tom polju«.

Ovi zadaci samo još jače ističu obaveze Jugoslovenske standardizacije koje su već ı u drugim prilikama bile više puta naglašavane od strane naših privrednih organizacija.