JUS standardizacija
sistem obezbedenja ı zaštite
kvaliteta proizvoda Dr Milan Spasić, dipl. ing.
Osnovni zadatak i cilj standardizacije, što se tiče proizvoda i usluga, jeste, pored ostalog, regulisanje kvaliteta proizvoda na način koji će obezbediti interese društva u određenoj fazi razvoja, opštu ekonomičnost (u proizvodnji i potrošnji). zaštitu interesa potrošača zaštitu života i zdravlja i otklanjanje prepreka u unutrašnjoj i međunarodnoj trgovini.
Pod kvalitetom proizvoda obično podrazumevamo svojstva koja ga čine upotrebljivim. Kvalitet se sastoji od mnogih elemenata kao što su: bezbednost, zaštita života i zdravlja, zaštita Životne sredine, pouzdanost u radu, vek trajanja, estetski izgled, preciznost izrade, zamenljivost delova, dostupnost pri održavanju, troškovi održavanja u eksploataciji, snabdevenost rezervnim delovima, obezbeđenost servisa, pakovanje, transport i uskladištavanje. Nivo svakog od ovih elemenata daje proizvodu značajnu dimenziju upotrebljivosti. Zadatak standardizacije jeste da propiše optimalne nivoe ovih elemenata i da reguliše načine kontrolisanja koji obezbeđuju proveru ostvarivanja ovih nivoa.
Zaštita kvaliteta i obezbeđivanje propisanih nivoa pojedinih elemenata kvaliteta treba da se obave kroz tri osnovne i međusobno povezane faze: 1) PROJEKTOVANJE I IZRADU PROIZVODA, 2) PROMET TI 3) EKSPLOATACIJU.
Proizvođači uglavnom ne izrađuju proizvode radi sebe samih, već radi prodaje, za potrošače, pri čemu posreduje trgovina (promet). Zbog toga obezbeđenje i zaštitu kvaliteta treba posmatrati integralno, od proizvođača do potrošača. Ako se proizvod izrađuje za potrošače, onda je prirodno da standardizacija i ostale delatnosti treba da budu orijentisane na zaštitu njihovih interesa. Razmotrimo svaku osnovnu fazu posebno.
a) Izrada proizvoda obično se obavlja organizovano, industrijski, na bazi utvrđene konstrukcije i tehnoloških postupaka. Za proizvode Je do sada u Jugoslaviji izdato oko 8000 standarda ı više stotina propisa. Za proizvode za koje ne postoje standardi obično postoje proizvođačke
specifikacije ili slični tehnički ili ugovorni dokumenti. Najveći broj organizacija udruženog rada ima organizovane službe kontrole kvaliteta koje obavljaju kontrolisanje i »štite kvalitet« držeći se propisa, standarda ili nekog drugog zvaničnog dokumenta. Sa stanovišta doprinosa obezbeđenju 1 zaštiti kvaliteta u ovoj fazi, možemo zajedno sa OUR-ima proizvođača i ostalima koji su zainteresovani intenzivnije da donosimo standarde i propise za one proizvode koji ih nemaju; moramo da donosimo standarde O metodama rada i organizovanju proizvodnje i kontrole, čime bi ostvarili višu produktivnost i bolju sigurnost u radu i odlučivanju i time doprineli ekonomičnosti izrade i višem kvalitetu; moramo da donosimo standarde o regulisanju pojedinih sistema koji povećavaju efikasnost pri izradi i zaštiti kvaliteta u proizvodnji (sistem troškova kvaliteta, informativni sistem, sistem dokumentacije i tokova i sl.). Sve ovo možemo izvršiti i na bazi postojećih zakona.
b) Ako razmotrimo osnovnu fazu eksploatacije, onda moramo konstatovati da imamo dve velike grupacije potrošača: organizovane (OUR, OOUR) i individualne.
Velike organizacije imaju posebne službe za kontrolisanje, koje pri kupovini materijala, elemenata ı proizvoda sprovode detaljnu prijemnu kontrolu, i pored kontrole proizvođača, i na osnovu rezultata ispitivanja donose odluku o prijemu, odbijanju ili traženju bonifikacije. One obično raspolažu kadrovima i opremom koji su dovoljni za merodavno donošenje odluka.
Male organizacije udruženog rada, često zbog pomanjkanja kadrova, nedostatka opreme, neekonomičnosti ispitivanja, ili zbog malih količina robe, ne obavljaju kontrolu pri ulazu materijala u OUR, ali imaju mogućnosti da reklamiraju i daju materijale na posebne analize ukoliko u toku obrade naiđu na teškoće koje su posledica lošeg kvaliteta.
Individualni potrošači nemaju praktično nikakve mogućnosti da kontrolišu kvalitet proizvoda koji