JUS standardizacija

395

kupuju, izuzev neke elemente kvaliteta koji se mogu sagledati čulima, što je apsolutno nedovoljno. Ako se ograničimo na individualne potrošače, onda u fazi eksploatacije možemo zakonom ili propisima da regulišemo visinu garantnog roka, obaveznost obezbeđivanja servisiranja proizvoda u garantnom roku i u toku predviđenog ili projektovanog veka trajanja, obavezno obezbeđivanje rezervnim delovima u toku garantnog roka ı veka trajanja proizvoda i sl. Ova problematika je delimično regulisana postojećim zakonom, a delimično je treba regulisati novim. Međutim, ovim nismo zaštitili potrošača i nismo ga obezbedili u pogledu funkcionalnosti, pouzdanosti i veka trajanja proizvoda, visokih troškova održavanja i sl., jednom reči, nismo potrošaču obezbedili prikladnost proizvoda za određenu svrhu. Regulisanjem zaštite kvaliteta proizvoda u fazi eksploatacije mi samo utičemo na ublažavanje posledica već stvorenog ı plasiranog kvaliteta proizvoda.

Zbog ovoga se postavlja kao neophodnost da potrošača treba da zaštitimo u nekoj od prethodnih osnovnih faza u izradi ili prometu, ili u jednom i drugom.

c) U prometu ima najviše problema. Sa jedne strane ne postoji sistem zaštite kvaliteta niti postoje kriterijumi koji će orijentisati organizovan pristup ovoj zaštiti. Sa druge strane nije izgrađen efikasan sistem kontrolisanja, niti način finansiranja kontrolisanja u cilju zaštite potrošača.

Postojeći način zaštite kvaliteta u prometu nepotpun je, neefikasan (atestiranje), pa i štetan za primenu (znakovi kvaliteta). Postojeći način zaštite kvaliteta ne omogućuje Jugoslaviji da sec uključi u međunarodne sisteme zaštite kvaliteta i priznavanje naših dokumenata i znakova u inostranstvu. ISO, čiji je Jugoslavija član, nalazi se pred završetkom obrade i usvajanjem standarda koji se odnose na probleme atestiranja, znakova kvaliteta, informacionog etiketiranja i uporednih ispitivanja, koji treba, uglavnom, da pokriju oblast zaštite kvaliteta u prometu. Atestiranjem dajemo uverenje i informišemo potrošače da su određeni proizvodi neprestano pod kontrolom ovlašćenih ncutralnih organa (laboratorija i institucija za ispitivanje) i da su u skladu sa određenim standardima, specifikacijama ili njihovim delovima. Znakovima kvaliteta omogućujemo unapređivanje proizvodnje i zaštitu potrošača, garantujući im da proizvodi koji nose znak kvaliteta stalno zadovoljavaju sve bitne karakteristike predviđene standardom. Informacionim etiketiranjem „pružamo mogućnost proizvođačima da plasiraju kvalitet viši od standardnog, na karakteristikama koje su standardom određene kao kritične i važne za proizvod, čime mogu da ostvare višu cenu, ali se u isto vreme ı potrošačima omogućuje da biraju nivo kvaliteta na bazi svojih potreba i mogućnosti. Uporednim ispitivanjima pružamo potrošačima

informacije o kvalitetu istog proizvoda raznih proizvođača, čime Im omogućujemo da mogu načiniti racionalan izbor prilikom kupovine proizvoda. U Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO) u toku je razrada predloga međunarodnog sistema atestiranja kojim treba da se reguliše uzajamno priznavanje rezultata ispitivanja ı dokumenata između članica potpisnica konvencije o međunarodnoj standardizaciji.

U vezi sa podsistemima zaštite kvaliteta u prometu ističe se kao ključno pitanje potreba obuhvatanja proizvoda obaveznim (ili neobaveznim) organizovanim ispitivanjima. Zavod je u ovom smislu već pripremio nacrt standarda o kriterijumima Koji utiču na obavezno organizovano Ispitivanje pro1Zvoda u prometu, koji se bazira na preporukama ISO, a to će biti jedan od prvih standarda koje će razmatrati komisija za zaštitu kvaliteta (inicijativni odbor — tehnički odbor). Ovaj standard biće prilagođen našoj praksi. Smatramo da u ovom poslu treba izdvojiti kategorije kritičnosti proizvoda u odnosu na potrošače, materijalna dobra, biljni i životinjski svet. Ne treba da bude pogađanja oko obaveze organizovane zaštite kvaliteta ako se radi o bezbednosti, životu i zdravlju ljudi, zaštiti životne sredine i sl. Za ostale osobine treba da usvojimo kriterijume koji će određivati obaveznost. Zaštita potrošača (pri eksploataciji proizvoda), pored delovanja u prometu, može efikasno da se obavlja, preko službi inspekcija ı neutralnih institucija za ispitivanje, ı u samim proizvođačkim OUR-ima, pri izradi, kontroli, skladištenju i transportu proizvoda. Ovaj oblik zaštite može biti vrlo efikasan za određene grane ili grupacije proizvoda, a bazirao bi se na ustanovljenom sistemu ili zakonskim ovlašćenjima.

Koncept sistema obezbeđenja ı zaštite kvaliteta i potrošača, kao ı funkcije ovog sistema, koji bi uspešno mogli da pokriju ovu nedovoljno regulisanu problematiku, može biti sledeći:

·

Cilj sistema

Cilj sistema jeste da na samoupravnim principima ı na konceptu delegiranja predstavnika za akcije u sistemu reguliše odnose u vezi sa zaštitom kvaliteta na relaciji proizvođač — promet — potrošač (eksploatacija) u nacionalnim i interna-– cionalnim okvirima ı omogući uključivanje Jugoslavije u međunarodne sisteme zaštite kvaliteta. Sistem treba da bude društveno ı ekonomski opravdan, da ostvari poboljšavanje kvaliteta proizvoda ı usluga ı da zaštiti potrošače, garantujući im da proizvodi koje kupuju odgovaraju standardima, da su funkcionalni, bezbedni i pouzdani pri upotrebi. Sistem dalje treba da obezbedi informisanje potrošača o kvalitetu proizvoda na tržištu, da obezbedi koordinaciju akcija pri sprovođenju pojedinih elemenata sistema ı da obezbedi proizvo-