JUS standardizacija

44

se da učestvuju na ovoj izložbi. Dva osnovna aspekta ove izložbe su: da se prikaže elektrotehnička industrija u 1990. godini i njeno sadašnje stanje.

Osnovni zadatak TEC-a u odnosu na Svetski elektrotehnički kongres biće da uspostavi saradnju Nacionalnih komiteta, preduzeća, institucija ı eksperata sa Organizacionim komitetom. Takođe se očekuju konstruktivni predlozi TEC-a u pogledu referata koji će se podneti na Kongresu. Na sledećem generalnom zasedanju IEC-a u Nici, o ovome će se diskutovati sa više detalja.

buduća generalna zasedanja IEC-a

Od 17. do 29. maja 1976. godine održaće se generalno zasedanje u Nici, Francuska, na poziv Francuskog elektrotehničkog komiteta. Savet Je prihvatio poziv Nacionalnog komiteta SSSR-a da se generalno zasedanje održi u Moskvi, Juna meseca 1977. godine. Tačan datum odrediće se kasnije.

Zasedanje za 1978. godinu još nije određeno.

izveštaj o aktivnostima IEC-a u 1974. godini

Generalni sekretar C.J. Stanford dao je prikaz izveštaja koji je štampan u cbliku brošure na 138 stranica i sadrži pregledno analize rada svih tehničkih komiteta i potkomiteta, kao i tekuće publikacije IEC-a, složene po komitetima. Izveštaj pruža impresivnu sliku dosadašnjeg rada ı radova u toku. Usvojeni su predlozi Radne grupe Saveta IEC-a, po pitanjima mogućnosti ekonomičnijeg poslovanja IEC-a pri iniciranju novih radova, kao ı po pitanju brzine ı efikasnosti rada IEC-a.

koordinacija i upravljanje tehničkim radom

Ova tačka dnevnog reda izazvala je najživlju diskusiju, Što Je razumljivo, jer se predlažu značajne izmene u radu ı organizaciji TEC-a u duhu definisane odgovornosti. koje će uticati ı na budući rad ı organizaciju Nacionalnih kcmiteta.

Mada do konačne odluke po ovom pitanju »reorganizacije«ć Savet IEC Još nije došao, smatramo da je, s obzirom na njegov značaj za efikasniji rad na polju niecđunarodne elektrotehničke standardizacije u skladu sa savremenim tehnološkim razvojem u svetu, vredno upoznati se sa stavovima do kojih se do sada došlo.

I sama činjenica da je ovo već treće uzastopno zasedanje IEC-a, (Minhen 1973, Bukurešt 1974, Hag 1975) na kojem Savet, uz puno angažovanje

i zainteresovanost svih delegacija, veliki deo svoga rada posvećuje iznalaženju rešenja za unapređenje upravljanjs tehničkim radom organizacije, i da je maja 1975. godine u Zenevi po istom pitanju održano vanredno zasedanje Saveta IEC-a pod nazivom »Diskusija za okruglim stolom«, ukazuje da se ovde ne radi o »tekućoj« reorganizaciji, Već o nečem novom u sadržaju, što će usloviti ı znatne promene u Statutu i Pravilima procedure IEC-a.

Organizacija i zadaci Akcionog komiteta IEC-a definisani su čl. S Statuta IEC. Prema statutu predsednik IEC-a je član Akcionog komiteta, zatim, članovi su i 9-orica predsednika Nacionalnih komiteta koje bira Savet, raniji predsednici IEC-a (bez prava glasa), blagajnik (ex officio bez prava glasa) i generalni sekretar (ex officio bez prava glasa). Predsednike Nacionalnih komiteta mogu zastupati i zamenici. Predsednici Nacionalnih komiteta biraju se za period od 6 godina, tako da se jedna trećina bira na kraju perioda od dve godine. Članovi koji se povuku ne mogu biti odmah ponovo birani.

Akcioni komitet izvršava zadatke koje mu postavlja Savet i preuzima sve akcije koje smatra neophodnim za obezbeđenje dobrog tehničkog rada IEC-a.

O svojim odlukama obaveštava Savet IEC-a. Akcioni komitet se mora sastajati najmanje jedanput godišnje, ali se može sastati ı u međuvremenu na zahtev predsednika ili četiri svoja izabrana člana. Izveštaji sa sastanaka Akcionog komiteta dostavljaju sa svim Nacionalnim komitetima.

Na osnovu mišljenja velike većine delegata, Savet IEC-a je na zasedanju u Hagu odlučio da funkcije Akcionog komiteta, kako su sada definisane, ne odgovaraju potrebama IEC-a i da Akcioni komitet kako je sada sastavljen nije sposoban da ispunjava funkciju tehničkog upravljanja onako kako se ona danas sagledava.

Prema predlogu »Diskusije za okruglim stolom« koji je podnet Savetu na ovom Zasedanju. postojeći Akcioni komitet treba da s» ukine i da se na njegovo mesto formira novo telo koje bi nosilo naziv »Savet za tehničko upravljanjeć (Techuical Management Board, Conseil de Direction Technique), daljem tekstu STU.

STU bi se sastojao od rukovodstva IEC-a (kao prema čl. 8 sadašnjeg Statuta) i 11 članova koje bi imenovao Savet na osnovu sledećih kriterijuma: da moraju biti elektrotehnički inženjeri ili lica sličnog obrazovanja i da moraju imati vodeće funkcije u Nacionalnim komitetima IEC-a. Članovi STU bi se birali na sledeći način:

— 5 članova birala bi grupa Nacionalnih komiteta čija kotizacija prelazi 8% ukupnog budžeta IEC-a,

— 3 člana birala bi grupa Nacionalnih komiteta čija je kotizacija između 1,5% i 7,99%,

— 3 člana birala bi grupa. Nacionalnih komiteta čija je kotizacija manja od 1,49%.