JUS standardizacija

159

decimalnog znaka u industrijskim crtežima, na primer, može prouzrokovati nepotrebne troškove...«

Decimalni zarez ı u Sjedinjenim američkim državama dobija sve više ı više pristalica. U članku »Plan za bezbolan prelaz na metrički sistem«, objavljenom u novembru 1972. godine u ediciji »Assembly engineering«, direktor Udruženih službi za standardizaciju (Corporate standardization services), Lowell Foster napisao je:

»Postoje neka pravila, termini i smernice koje naši inženjeri moraju naučiti, ı smatramo da nije suviše rano da se sa tim počne. Na primer, vreme korišćenja decimalne tačke u dekadnom sistemu baziranom na. inču je prošlo ı umesto tačke treba koristit: zarez u Međunarodnom sistemu jedinica SI. Vi možete sada umesto 2.75 slobodno pisati 2,75«. U fusnoti na istoj strani napisano je: »Mada u SAD još nije donesena odluka ı da je o ovome još u toku polemika, smatramo da decimalnom zarezu treba dati prednost. Pogotovu, ako se radi o metričkom sistemu. U prelaznom periodu, kada su u upotrebi obadva sistema ili kada se koristi kotiranje na obadva načina, vrlo lako je uočiti razliku. Sa druge strane stoji i činjenica da je decimalni zarez u metričkom sistemu u najširoj upotrebi u svetu«. Ova preporuka ima punog smisla kada se ima u vidu da će nemetričke Jedinice biti na svaki način prevaziđene i da ne bi bilo vredno truda menjati decimalni znak u starim publikacıjama i crtežima. Decimalni zarez je prvi put upotrebljen 1972. godine u brošuri »Managing metrication«, izdatoj od strane sekcije Društva inženjera za standardizaciju iz savezne države Minesota.

U Kanadi, u pokrajini Kvibek, decimalni zarez je usvojen od strane pokrajinskog udruženja nastavnika matematike, od strane pokrajinske vlade (Bureau de normalisation, koji izdaje standarde) ı od strane mreže Radio-Kanada koja daje emisije na francuskom jeziku (CBC). Mada federalne vlasti (Standards council — Savet za standarde, Metric commission — Komisija za prevođenje na metrički sistem) nisu spremne da pre SJedinjenih američkih država preporuče upotrebu decimalnog zareza, ipak se Javlja tendencija za njeno korišćenje i u engleskom govornom području Kanade, posebno među nastavnicima. Prema jednoj anketi vođenoj 1971. godine među članovima u Kanadskom udruženju za prelaz na mctrički sistem (Canadian metric association), samo 10% se izjasnilo protiv decimalnog zareza, 30% radije prihvata decimalnu tačku, ali nije izričito protiv zareza, a 60% je glasalo za usvajanje decimalnog zareza. Od još većeg značaja je činjenica da se među članovima koji pripadaju nastavnom osoblju, 85% izjasnilo u korist decimalnog zareza.

Izbor decimalnog znaka nije, u stvari, problem tehnike ili industrije, nije čak, striktno govoreći, ni problem prelaska na metrički sistem. On je, pre svega, pitanje matematičkih principa, 1 otuda oni

koji se bave predavanjem matematike su i najkvalifikovaniji da donesu odluku o tom problemu. No, tehničke ı vladine organizacije mogu u tom pravcu davati povoljne preporuke i njihova potpora će u svakom slučaju biti potrebna prilikom odlučivanja instanci odgovornih za obrazovanje u pogledu prihvatanja decimalnog zareza.

Izražena Je bojazan da se decimalni zarez, ako se sada uvede u upotrebu, može pobrkati sa tradicionalnim znakom za odvajanje hiljada u brojnom izrazu sa više cifara (ovaj znak Je prema međunarodnom sporazumu 1948. godine zamenjen Jednim razmakom). Do zabune ne bi moglo doći samo ako broj ima tri decimala, u kom slučaju će onaj ko poznaje ovaj problem biti oprezan da izraz pogrešno ne pročita. (Ako se smatra potrebnim upozorenje da do zabune ne dođe, potrebno je skrenuti pažnju bilo u fusnosti pri dnu strane ili na početku knjige, odnosno članka).

Opasnost da se decimalni zarez zameni sa oznakom za odvajanje hiljada ne postoji ako se radi o 1, 2 ili 4 decimala, ili ako se levo od decimalnog znaka nalazi nula. Na primer, sledeći primeri mogu biti pogrešno shvaćeni.

15236,2 104525 1,3875 2,382275 0,375

Bez obzira koji se decimalni znak izabere, neophodno je da se u međunarodnoj praksi umesto decimalnog zareza, bez odlaganja uvede odvajanje tri cifre Jednim razmakom. Ako se zarez koristi u brojnim izrazima, to samo može biti kao decimalni znak, što je njegova međunarodna funkcija.

Još ostaje otvoreno pitanje kako postupiti kada se radi o označavanju vrednosti u dolarima 1 centima. Ako se posmatra logički, to ı nije neki ozbiljan problem. Naime, ako se centi posmatraju kao decimali od dolara, logično Je da ih treba odvojiti desetnim zarezom (ovako rade u Nemačkoj i Južnoj Africi); ali ako dolar ı cente posmatramo kao posebne jedinice (slično međunarodnoj praksi za nedekadne jedinice za vreme), tačka Je mnogo prikladnija (kao što je običaj u Švajcarskoj).

U zemljama koje tradicionalno koriste metrički sistem, konvencija za pisanje novčanih iznosa nije ista kao za pisanje metričkih jedinica ili drugih brojnih izraza. Stara tradicija odvajanja tri cifre može se primeniti i za pisanje novčanih iznosa na čekovima (kao u Nemačkoj, ı od nedavno u Južnoj Africi) ili korišćenje apostrofa (kao u Švajcarskoj). Jednostavan način da se ček obezbedi od eventualnih prepravki sastoji se u pisanju svih cifara glavne jedinice (dolara) zajedno, bez odvajanja razmakom. Međutim, bez obzira koji način banka preporučuje za pisanje čekova, to ne sme uticati na izbor decimalnog znaka kada se on

_ koristi u druge svrhe. LO

|| publikacıje CMA (Canadian Metric Association)