JUS standardizacija
158
trebljen u međunarodnom standardu ISO 1000 Pravila za korišćenje Jedinica međunarodnog sistema jedinica 1 izbor umnožaka ı delova Jedinica SI — koji je vrlo važan međunarodni dokument u pogledu korišćenja metričkih i Sl-jedinica ı simbola.
Među licima koja ne govore ni Jednim drugim jezikom sem engleskim, postoji verovanje da je decimalna tačka u svetu rasprostranjenija od decimalnog zareza, Jer se upotrebljava u najvećem delu zemalja koje govore engleski. Međutim, kada se posmatra ceo svet, doći će se do rezultata koji pokazuju da je decimalni zarez rasprostranjeniji. Među jezicima koji koriste latinicu, ćirilicu ili grčki alfabet, decimalnu tačku upotrebljava nešto preko 400 miliona, dok decimalni zarez upotrebljava više od jedne milijarde ljudi. Ovo se može videti iz sledećeg pregleda.
Decimalni zarez koristi: 9 Evropa, bez Velike Britanije ...... 600 miliona Azija: deo SSSR-a „i... 60 Afrika:
Rodezija ..............i.... S)
Južna Afrika „i... 20
ranije francuske kolonije........ 85
ranije belgijske kolonije „....... 25
portugalske ı španske kolonije .. ||-5 MoekSIKO a ad: EO. JM OVU. OLLN-O NNOc 50 Centralna ı Južna Amerika ...... 180
1040 miliona
Decimalnu tačku koristi: e Velika Britanija (tačka u sredini) .. 55 miliona Australija ou... Ja LOR. OMR M .Me 13 Novi Zeland „o... 3 Kanada aa aa A A ay 0 AJ O NAJA ONM 22. Sjedinjene Američke Države ...... 200 Afrika:
bivše britanske kolonije ........ 120
413 miliona
Kada se iz računa isključi jedan deo zemalja u razvoju sa niskim stepenom pismenosti, porcđenje bi izgledalo ovako:
decimalni zarez najmanje 750 miliona decimalna tačka (u sredini) moguće 70 „ decimalna tačka(normalno) moguće 230
Kao što se vidi, odnos onih koji koriste decimalni
zarez prema onima koji koriste decimalnu tačku veći Je nego 7 prema 3.
Sa uvođenjem metričkog sistema sve više se koriste ı postaju sve važniji decimalni razlomci. Obični
razlomci postepeno iščezavaju jer se normalno ne koriste uz metričke jedinice. Ova činjenica će biti sve značajnija u pogledu korišćenja decimalnog znaka. Zbog teškoća da se decimalni znak kasnije promeni (npr. u revidiranim izdanjima postojećih publikacıja), preporučuje se da se zarez kao međunarodni decimalni znak uvede u program za prelazak na metrički sistem.
Engleska je bila prva zemlja u Komonveltu koja Je ozbiljnije razmatrala problem prelaska sa decimalne tačke na decimalni zarez. Zarez, kao decimalni znak, je u principu usvojio Britanski institut za standardizaciju BSI (British Standards Institution). Tako, decimalni zarez se već pojavio u većem broju Britanskih publikacıja, kao što je, na primer, B.S. Handbook N- 18 — »Metric standards for engineering« (BSI, 1966), u kojoj je preporučeno da se na tehničkim crtežima zarez koristi: kao decimalni znak. Nažalost, ovaj razuman potez institucije za standardizaciju nije naišao na podršku Odbora za uvođenje decimalnog sistema u oblasti valute (Decimal Currency Board), koji, ne razmatrajući ovaj problem sa svih aspekata, nije, kada se radi o novcu, usvojio isti način za odvajanje decimalnih delova kao ı za ostale metričke mere. Dokaz da Je izbor ovog Odbora bio loš vidi se iz činjenice da su britanske banke usvojile čak tri načina za označavanje decimalnih delova valute, u zavisnosti od sredstva kojim se iznos piše. Tako, ako se iznos štampa, decimalni znak mora biti tačka na sredini po visini (E).| 128.50); ako se kuca pisaćom mašinom, decimalna tačka u liniji (E 128.50), a ako se piše rukom preporučuje se čak ı odvajanje crtom (EL, 128-50). Ovi primeri su još jedan razlog za pružanje podrške mišljenju da tačka nije pogodna kao decimalni znak.
Jedan ekspert iz BSI koji radi na prihvatanju metričkog sistema primetio Je da su dosadašnji rezultati rada na ovom problemu nezadovoljavajući. On veruje da će kroz nekoliko godina biti potrebno da se ovaj problem ponovo razmotri ı da će verovatno doći do usvajanja decimalnog zareza. Ovo utoliko pre, jer Je u međuvremenu Engleska pristupila Zajedničkom evropskom tržištu.
Južna Afrika je bila prva od zemalja iz engleskog jezičkog područja koja je u aprilu 1971. godine zvanično usvojila decimalni zarez, dok Je odmah za njom, januara 1972. godine, tako postupila ı Rodezija. Navešćemo neke od razloga koje je Južnoafrički biro za standardizaciju (South African Bureau of Standards) objavio 1971. godine u biltenu South African Metrication News:
»Decimalni zarez je daleko prihvatljiviji od decimalne tačke; on ne može biti pogrešno shvaćen, kao što je to moguće kada se radi o tački; ne može se zameniti sa sitnim tačkicama na papiru ili sićušnim rupicama na štamparskim pločama, niti se za vreme procesa štampanja može tako lako istrošiti kao decimalna tačka Izostavljanje