JUS standardizacija

194

Prema stasu, stanovništvo je razvrstano u tri kategorije: — vitkog stasa,

— normalnog stasa,

— punijeg stasa,

Prema uzrastu stanovništvo je razvrstano u pet kategorija:

— ekstra niskog uzrasta, — miskog uzrasta,

— srednjeg uzrasta,

— visokog uzrasta,

— ekstra visokog uzrasta.

Postojeći standardi za odeću propisuju sledeće:

— sistem veličina ı oznaka za mušku odeću, žensku, dečiju mušku, dečiju žensku ı odeću za bebe,

— oznake veličina odeće,

— mere pojedinih delova odeće (dužine, širine itd.) i obaveznu 1 orijentacionu primenu mera pojedinih delova odeće,

— način proveravanja mera 1 dozvoljena odstupanja od obaveznih ı orijentacionih mera odeće,

— kvalitet izrade odeće, — kvalitet pribora odeće,

— način obeležavanja, označavanja i pakovanja odeće.

Današnji uslovi proizvodnje odeće znatno se razlikuju od uslova proizvodnje iz perioda kada su ovi standardi donošeni. Te razlike ogledaju se u sledećem:

— osvojena je proizvodnja novih vrsta hemijskih vlakana pa je proširen i asortiman sirovina iz kojih se odeća izrađuje;

— osvojena je proizvodnja veštačke kože ı veštačkog krzna i pletenih i netkanih »tkanina«;

— znatno je izmenjena tehnologija izrade odeće pa je i produktivnost iziazito porasla. U nekim proizvodnjama iz lanca proizvodnje »nestale«ć su faze ručne izrade. Na primer u proizvodnji košulja, vreme izrade proizvoda smanjeno je za nekoliko puta, s obzirom da je skoro potpuno napušten klasičan način ugradnje međupostava u odeću i zamenjen postupkom nalepljivanja međupostava na osnovnu tkaninu ili osnovnu sirovinu 1 fiksiranja u željeni oblik gotovog proizvoda;

— porastao je uticaj mode na način oblačenja. Pri izboru potrošač se ne opredeljuje za odeću isključivo prema njenom kvalitetu, ako se ne smatra da je i dezen, boja, kroj, model takođe jedna kategorija kvaliteta;

— primena obaveznih mera u proizvodnji pojedinih delova odeće nema više onaj značaj i postaje u izvesnoj meri kočnica naročito u kreiranju i modeliranju odeće;

— na međunarodnom planu učinjeni su koraci u pravcu uvođenja jedinstvenog sistema označavanja veličina odeće ı unifikacije informacionih kartica koje prate odevni proizvod. Formiran je, u okviru Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) tehnički komitet za mere odeće — ISO/TC 133 sa zadatkom da utvrdi najprikladniju vezu antropoloških mera (telesnih) i mera odeće sa ciljem da kupac, bez obzira na mesto u kome se nalazi može lako da odabere odevni proizvod prema svojim telesnim merama (koristeći piktogram);

— postojeći standardi za tkanine više ne zadovoljavaju specifične zahteve industrijske serijske proizvodnje odeće. Na primer propisano je da se deklarišu srednje širine tkanine dok su za odevnu industriju od interesa minimalne širine ili, propisan je najveći dozvoljeni procenat skupljanja pri održavanju tkanina a za odevnu industriju je od interesa procenat skupljanja tkanine pri ugrađivanju u odevni proizvod, itd.

Sadašnje potrebe industrije odeće

Industrija odeće oseća potrebu da se sprovedu radikalne mere na polju kompleksne standardizacije sirovina za odeću, međuproizvoda ı gotovih odevnih proizvoda. U kompleksnoj standardizaciji, industrija odeće postavlja sledeće zahteve:

— utryđivanje niyoa kvaliteta za tekstilnu industriju Pošto proizvođač hemijskih vlakana oboji vlakno još u toku proizvodnje a nepoznato Je u koji će se tekstilni proizvod isto ugraditi, i uz to nije standardima ili na drugi način, obezbeđeno da vlakno određenih postojanosti obojenja prati odgovarajuća dokumentacija, događa se da kupac za odelo kompletira materijale koji imaju vrlo različite postojanosti obojenja, što ima za posledicu da se pri pranju i čišćenju odeća vrlo često ošteti. Oyo će se dogoditi i proizvođaču u industriji odeće ukoliko permanentno ne kontroliše sve sirovinč koje ulaze u sastav odeće. Ako su za različite tkanine propisani različiti dozvoljeni procenti skupljanja, proizvođač odeće Je prinuđen da sve podredi uslovima sastavnog dela koji ima najnepovoljniji procenat skupljanja što Još uvek ne znači da ı takav način rada neće izazvati neželjene posledice na gotovom proizvodu. Primer za ovo može se naći u p1oizvodnji košulja. Ako se međupostava nalepljuie na okovratnik ı manžete nije od značaja da li se osnovna tkanina i međupostava malo ili mnogo skupljaju već da li je skupljanje ovih ujednačeno; — izbor osnovnih fizičkih veličina za tekstilne siroyine za odeću koja se grupno prerađuje. Na istom radnom stolu proizvođač odeće seče (»kroji«ć) sve tkanine, bez obzira da li su to vunene, pamučne ili neke druge a to znači da dužina i širina radnog stola moraju biti usaglašene sa dužinom i širinom komada odnosno grupe komada, koji se, naslagani na sto, izjedna seku, ili obratno, da dužina