JUS standardizacija

govati i razvijati. Na tome planu moguće su izmene samo u toliko da ćemo sa predlagačima pažljivije vršiti selekciju materije da se na jugoslovenskom nivou ne standardizuje ono što Je podložno brzim promenama a nije od bitnog interesa za zašt:tu na radu, zaštitu zdravlja, imovine, čovekove

mogu koristiti direktno uz manja odstupanja ili bez odstupanja. Potrebno je da zainteresovana privreda i JZS zajednički izrade kriterije za selekciju prevođenja međunarodnih standarda u nacionalne — jugoslovenske standarde. U tome poslu treba sa aspekta pravnog sistema naći odgovarajuću formu i ceo taj posao korišćenja međunarodnih standarda pojednostaviti i racionalizovati.

Posebnu grupu problema predstavlja zaštita domaće proizvodnje i tržišta. Da ne bi bilo dileme ili pogrešnih interpretacija potrebno Je o tome nešto više reći. Ceo razvijeni svet putem nacionalnih standarda i drugih instrumenata standardizacije štiti određen nivo kvaliteta robe koja se proizvodi za domaće tržište ili se uvozi iz inostranstva. To je sasvim normalno. Što se tiče naše zemlje mi smo te odnose domaći proizvođač—potrošač bar u izvesnoj meri, regulisali kroz 8.500 jugoslovenskih standarda i nekoliko stotina tehničkih propisa. Sa čim tu nismo zadovoljni reći ćemo kasnije. Međutim što se tiče zaštite potrošača od lošeg kvaliteta uvezene robe, tu Je situacija krajnje loša. Naši potro-

191

okoline i slično. Sa toga aspekta će biti potrebno da se racionalnije odnosimo prema »nacionalizacijić međunarodnih standarda, naročito u oblasti elektrotehnike. Ne mora svaki IEC-standard biti pretvoren u jugoslovenski standard, naročito kada su u pitanju tzv. profesionalni standari koji se

šači, a samim tim i proizvođači, nisu zaštićeni od nelojalne konkurencije i damping cena, izuzimajući carinu i porez na promet, nisu zaštićeni od uyoza zastarele opreme i tehnologije koja se na drugim mestima zamenjuje savremenijom, izraubovanih licenci za koje se traže žrtve, uvoza nekvalitetnih proizvoda za koje se nije mogao naći kupac na drugim tržištima itd. Zaštita u obliku carine, poreza na promet ili ograničenja putem deviznih kvota ne može efikasno štititi naše tržište i našu proizvodnju na vitalnim tačkama razvoja, od uvoza bofla i zastarele tehnologije. A to Je danas u razvijenom delu sveta osnovni oblik zaštite dok carlne i drugi fiskalni oblici imaju dopunski karakter. Fiskalni instrumenti zaštite koji potiču iz doba liberalnog kapitalizma ne predstavljaju ozbiljniju prepreku za usporavanje našeg razvoja uvozom zastarele tehnologije, lošeg kvaliteta proizvoda i opreme, odnosno od savremenog oblika cksploatacije nerazvijenih od strane razvijenih. Krajnje je vreme da se shvati suština savremenih oblika eksploatacije i instrumentariju standardizacije, kao