JUS standardizacija

190

java koje karakterišu odnose jedne nerazvijene zemlje sa razvijenim zemljama. Zaštitni instrumentarij standardizacije koji veoma efikasno koriste razvijene zemlje, kod nas u našoj praksi nije bio korišćen. Naša standardizacija Je dugo ostala u razvojnoj fazi ı preterano dugo Je ostala neuključena u proces planskog razvoja zemlje ı oponašanja u početku neizbežnih uzora. Dalji nastavak takve prakse ni društveno ni ekonomski nije održiv. Zbog toga ćemo ukazati na neke aspekte planiranja u oblasti standardizacije iz čega će se moći uočiti politika Jugoslovenskog zavoda za standardizaciju i učešću ove discipline u planskom razvoju našeg društva.

Društvenim planom Jugoslavije za period 19761980. godine utvrđeni su prioritet: od zajedničkog interesa za zemlju kao celinu. Obzirom da je Jugoslovenski zavod za standardizaciju organ federacije on u realizaciji zadataka od zajedničkog interesa mora dati svoj doprinos.

1. Problemi energetike danas predstavljaju problem broj Jedan. Izgradnja novih kapaciteta za Droizvodnju električne energije bez obzira na vrstu izvora zahteva čitav niz novih propisa i standarda, naročito u oblasti atomskih centrala koje se kod nas grade prvi put i gde nemamo nikakve regulative. Izgradnja jedinstvenog sistema prenosa elektroenergije ı njegovo povezivanje sa sistemima na istoku i zapadu nameće standardizaciji krupne zadatke. Sa distributivnom mrežom koja se nadovezuje na prenosnu ti zadaci se osetno povećavaju. Izgradnja prvog Jugoslovenskog naftovoda i prvog gasovoda pred nas prvi put stavlja nove ı do sada nepoznate zadatke. Skoro dvostruko povećanje proizvodnje uglja sa novom mehanizacijom površinskih i jamskih kopova zahteva niz novih standarda i propisa. Povećanje proizvodnje nafte i plina takođe zahteva dodatne standarde i propise i revizije postojećih. U zajednici sa resornim organima federacije, republika ı pokrajina, inspekcijskim službama, velikim tehničkim sistemima, združenim i drugim radnim organizacijama, JZS je pristupio izradi programa standarda i propisa koji po svome obimu ı složenosti prevazilaze sve ono što se do sada moglo i pretpostaviti. Posao je izuzetno složen i kompleksan, ali u isto vreme i zahvalan, jer to su pravi problemi sa kojima se nacionalna standardizacija mora baviti u rešavanju aktuelnih problema zemlje.

2. Agrokompleks sa orijentacijom na veću i savremeniju proizvodnju hrane, predstavlja drugu grupu problema. Tu je pored primarne proizvodnje sirovina i izgradnja novih kapaciteta prerađivačke industrije, zatim proizvodnja poljoprivrednih mašina ı opreme, proizvodnja mineralnih đubriva i zaštitnih sredstava itd. Obzirom da se ovde pretežno radi o proizvodnji u koju su ugrađeni biološki procesi i veoma osetljive biološke materije namenjene ishrani ljudi i životinja, od značajnog uticaja na zdravlje, standardizacija u ovoj oblasti je po-

sebno osetljiva. Pri tome se ne sme zaboraviti da je dobar deo ove proizvodnje namenjen izvozu tako da naši standardi o tome moraju voditi računa, da ne bi naporedo egzistirale po dve ili više vrsta proizvodnje.

3. Problem sirovina bez obzira da li je u pitanju crna ili obojena metalurgija, da li je u pitanju bazna hemija ili sirovine vezane za spomenute energetske ili probleme agrokompleksa, nije dovoljno obuhvaćen standardizacijom u toliko više što napredak tehnologije nameće potrebu za novim standardima, pogotovu kada se radi o baznoj hemiji gde se javlja niz novih sirovina. Na ovo se nadovezuje ı onaj deo mašinogradnje koji nije ukomponovan u energetiku ili agrokompleks kao što je motorna industrija vezana za saobraćajna sredstva, brodogradnja, zatim sredstva veze, telekomunikacija itd., gde standardizacija mora pratiti niz ovih procesa.

4. Građevinarstvo sa zadacima u oblasti magistralnih puteva, krupnih građevinskih objekata u svim oblastima, sa brojnim problemima građevinskih materijala za razne namene, proračunima za sve vrste konstrukcija počev od mostova, brana na hidrocentralama, krupnih privrednih objekata, zahteva obimnu regulativu koja se cifarski izraženo kreće na nivou od oko 1.200 standarda ı 140 propisa. Ako građevinarstvo posmatramo kao celinu onda je tu jako prisutna stambena izgradnja sa svim svojim problemima. Da problem bude složeniji, stan kao osnovna ćelija gde čovek Živi nije kompleksno izučen. To standardizaciji osetno otežava posao jer su u pitanju stotine nerešenih problema iz ogromnog broja naučnih disciplina koje su u vezi sa stanom i stanovanjem u urbanim sredinama. Svi ovi nabrojani problemi počev od energetike, preko agrokompleksa, sirovina, mašinogradnje, saobraćaja itd. do građevinarstva predstavljaju složen splet problema na kojima se susreću 1 ponekad ukrštaju obaveze federacije, republika, pokrajina, opština i radnih organizacija. Koordinacija aktivnosti svih tih nosilaca ovlašćenja ili obaveza, a da se pri tome sačuva jedinstvo sistema predstavlja veoma složen zadatak. JZS kao organ federacije specijalizovan i zadužen za poslove standardizacije vodiće aktivnu politiku i uključiti se zajedno sa ostalim organima federacije da izvrši svoj deo obaveze iz planiranog programa kojim su utvrđeni zajednički interesi svih društveno-političkih zaJednica. Druga grupa problema u planu JZS odnosi se na pitanja za koja inicijativu daju organizacije udruženog rada, njihove asocijacije, društvene organizacije, državni organi ı drugi zainteresovani faktori. Na tome području JZS ima tradiciju ı razvijenu saradnju od svog osnivanja do danas. Taj vid saradnje i zajedničkog planiranja i dalje ćemo ne-