JUS standardizacija

234

utvrđi da li je proizvod izrađen prema nekom jugoslovenskom standardu, ili drugom propisu, ı u kojoj meri proizvod zadovoljava taj jugoslovenski standard ili propis. Zbog toga oznake moraju biti takve da se za svaki dati proizvod jasno razlikuju sledeći slučajevi:

a) Za proizvod ne postoji jugoslovenski standard, niti drugi propis. Proizvođač definiše sve karakteristike (aspekte) proizvoda.

b) Za neke karakteristike proizvoda postoje Jugoslovenski standardi ili propisi; proizvod zadovoljava standardizovane (propisane) karakteristike. Ostale karakteristike definiše proizvođač. c) Postoje standardi, odnosno propisi, za sve karakteristike proizvoda bitne za potrošača. Proizvod zadovoljava sve ove karakteristike.

d) Proizvod ne zadovoljava neke standardizovane (propisane) karakteristike. Pri tom postoje dva slučaja:

— slučaj kada su sve bitne karakteristike standardizovane, 1

— slučaj kada su samo neke karakteristike standardizovane. označavanje nestandardizovanih proizvoda

Činjenica je da je malo proizvoda, ako ih u opšte ima, za koje se može reći da se na njih ne odnosi ni jedan standard, odnosno propis. Postoje standardi, odnosno propisi koji se odnose na veći broj, ili na sve proizvode jedne oblasti. Tu se prvenstveno radi o standardima, odnosno propisima, kojima se regulišu elementi bezbednosti. Tako se na primer propisuje da svi električni aparati moraju biti tako izrađeni da se pri rukovanju ne može doći u dodir sa delovima koji su pod naponom opasnim po zdravlje ili život; svi uređaji koji se koriste u rudnicima moraju biti tako izrađeni da ne mogu izazvati eksploziju gasova (u rudniku) itd. | Zbog toga bi natpisi koji se ponekad sreću u praksi: »ne podleže JUS-u«, ili »nije po JUS-u« mogli iz navedenih razloga izazvati zabunu. Ako se već žele istaći one karakteristike koje nisu obuhvaćene jugoslovenskim standardima, čini se da se mora baš tako ı napisati: »karakteristike te ı te (trajnost, postojanost boje, postojanost karakteristika na yisokim temperaturama itd.) nisu određene jugoslovenskim standardima.« Možda bi bilo potrebno utvrditi ı standardizovane nazive za pojedine grupe karakteristika, da bi natpis bio kraći, na primer: »karakteristike bezbednosti«, »karakteristike funkcionalnosti«, »mere« itd. Tada bi natpis, na primer bio: »karakteristike funkcionalnosti nisu određene Jugoslovenskim standardima«.

Međutim, može se postaviti ı opravdano pitanje, da li u principu ima potrebe na proizvodu isticati

koje karakteristike nisu određene jugoslovenskim standardima? Nije li bolje isticati samo one karakteristike koje su standardizovane?

označavanje proizvoda čije su neke karakteristike određene jugoslovenskim standardima

U nas je gotovo potpuno ustaljena praksa da se na proizvod stavljaju ovakvi opšti natpisi: »odgovara TUS... (broj)«, ili izrađeno prema JUS... (broj)«ć, ili samo kratko: »JUS... (broj)e — i u onim slučajevima u kojima su jugoslovenskim standarđima standardizovane samo neke ı često za izbor proizvoda pri kupovini nebitne karakteristike. Ovo izaziva zabunu potrošača i nepoverenje prema ovim oznakama i što je još gore, prema jugoslovenskim standardima.

Da bi natpis postigao svoj cilj obaveštavanja potrošača mora biti dovoljno precizan. Tako na primer ako su samo mere određene jugoslovenskim standardima, moralo bi se i napisati: »mere prema JUS... (broj)«. Il, ako su neke karakteristike standardizovane, moralo bi se napisati »(data karakteristika) prema JUS... (broj)«.

Međutim, ako je standardom predviđeno da neke karakteristike mogu imati više različitih vrednosti, onda nije dovoljno reći da je data karakteristika prema jugoslovenskom standardu, nego i koju vrednost karakteristike proizvod postiže. Na primer, ako su za postojanost boje nekog tekstilnog proizvoda jugoslovenskim standardom predviđene tri kategorije koje se proveravaju definisanim ispitivanjem, onda se u oznaci na proizvodu mora reći o kojoj se kategoriji postojanosti radi. U ovom slučaju bi natpis, kada se radi o kategoriji 11 mogao da glasi: »postojanost boje: kategorija II, prema JUS... (broj)c. Za potrošača bi svakako bilo mnogo razumljivije ako bi, u pomenutom primeru kategorije, postojanosti boje, umesto brojevima, ili pored brojeva, bile izražene i standardnim izrazima, koje potrošaču jasnije ukazuju na kvalitet postojanosti boje. Tako bi se, na primer pomenute kategorije postojanosti boja mogle standardno OZnačiti kao: I — izrazita postojanost, II — srednja postojanost, III — slabija postojanost.

Ovakav pristup označavanju karakteristika imao bi višestrukih pozitivnih efekata, ne samo za potrošače, nego i za proizvođače. Njime bi se omogućilo da proizvođači koji su u stanju da proizvedu proizvod sa karakteristikama boljim od prosečnih, natpisom na proizvodu to i označe.

Postoji, naime, među našim stručnjacima ponekad i neujednačenost u tumačenju ciljeva standardizacije u pogledu određivanja karakteristika kvaliteta proizvoda: neki polaze od toga da standardi definišu minimalni kvalitet, neki od toga da se radi o optimalnom kvalitetu, a mnogi se slažu sa tim da