JUS standardizacija

se standardi ne mogu odnositi na »viši« Kvalitet. Ova neujednačenost gledanja na određivanje kvaliteta standardima stvara, preko neujednačenih oznaka, i veliku konfuziju među potrošačima.

Principi standardizacije. međutim, kako su ih utvrdile međunarodne organizacije za standardizaciju omogućuju da se standardima definišu sve željene kategorije kvaliteta od ekstremno niskih do ekstremno visokih. Konfuzija u nas najčešće nastaje kada se razmatraju obaveze proizvođača u pogledu obezbeđivanja definisanih kategorija kvaliteta, jer se gubi iz vida da se i pri propisivanju »obaveznog« kvaliteta mora voditi računa o nameni proizvoda u cilju uvođenja obaveze.

U ovom cilju razmotrimo fiktivan primer standardizacije muške cipele za normalnu upotrebu. Iz naziva za cipelu mora se jasno videti da se ne radi o cipeli za posebne upotrebe (na primer za rad u snegu, u vodi, pod električnim naponom itd.). Propuštanje vode može za kupca biti od manjeg ili većeg značaja, zavisno od uslova pod kojim se kreće i živi. Ako kupac namerava da cipele koristi pri dužim šetnjama i ako je kraj u kojem Živi kišovit, ili je sezona u kojoj će nositi cipele kišovita, onda bi propuštanje vode predstavljalo ozbiljan nedostatak. Ako, pak, kupac namerava da cipele koristi u uslovima gde je mala verovatnoća da će doći do kiše (leti, po kući, u sušnim krajevima), onda propuštanje vode nema značaja. Zato standardom verovatno treba definisati više kategorija propustljivosti vode, na primer: I — cipele izrazite nepropustljivosti, II — cipele srednje nepropustljivosti, III — cipela ne propušta vodu kraće vreme, IV — cipela propušta vodu. Ove kategorije se razgraničavaju pomoću egzaktnih parametara, pri čemu se definišu ı metode proveravanja. Pošto su za potrošače, zavisno od uslova, sve ove kategorije potrebne, ne bi bilo opravdano propisivati obavezu proizvođačima da smeju proizvoditi cipele samo nekih od navedenih kategorija. Možda su, na primer, cipele kategorije IV najjevtinije, ili najpogodnije pri znojenju nogu, ili imaju neku drugu prednost, iako se ne mogu upotrebljavati tamo gde ima vode. Zbog toga je logično dozvoliti proizvođačima da u principu proizvode cipele svih navedenih kategorija, ali ih treba obavezati da Jasno OZnače o kojoj se kategoriji radi ı da ispunjavaju zahteve označene kategorije.

označavanje proizvoda čiji su svi elementi, bitni za potrošača, standardizovani

Kao što su retki slučajevi da za proizvod nije ni jedan elemenat standardizovan (odnosno određen nekim propisom) tako su ı retki slučajevi gde su svi elementi standardizovani. Zbog toga je u principu, najsigurnije u oznaci istaći one elemente koji su standardizovani, ne ulazeći u to da li ima elemenata koji nisu standardizovani,

Prema principima Međunarodne orgamzacije za standardizaciju ISO, slučajevi da su svi bitni clementi standardizovani nastupaju na primer pri uvođenju znakova usaglašenosti sa standardima. Tada je dovoljno na proizvod staviti zaštićeni znak koji onda označava da proizvod ima optimalne karakteristike predviđene za naznačenu upotrebu. Međutim, još uvek nema dovoljno iskustva u korišćenju ovih znakova, tako da je teško biti siguran kakvo bi označavanje u ovakvim slučajevima bilo za potrošača najpogodnije.

označavanje nekih proizvoda koji ne zadovoljavaju neke elemente određene standardom

U praksi se pokazalo, a to i zakon određuje, da se u izvesnim slučajevima može pod određenim uslovima dozvoliti odstupanje od jugoslovenskih standarda. Pri tome se u zakonu nalaže da se na proizvodu mora uočljivo i jasno označiti u čemu je i koliko odstupanje.

Na žalost, i ovo ponekad stvara dezinformaciju potrošača. Ima, čak, slučajeva da se odstupanje od jugoslovenskih standarda koristi kao razlog za isticanje posebnog kvaliteta?!

Zabuna najčešće potiče od toga što se proizvodi namenjeni izvozu tretiraju kao proizvodi »yišeg« kvaliteta, što je razumljivo sa stanovišta težnje za osvajanjem inostranog tržišta, ugleda zemlje itd. Međutim, nije razumljivo da se takvi proizvodi tretiraju istovremeno kao proizvodi koji ne odgovaraju jugoslovenskim standardima, a da sa stanovišta jugoslovenskog kupca imaju bolji kvalitet od proizvoda koji odgovaraju jugoslovenskim standardima. Naime, protivno je ciljevima standardizacije da standard sprečava proizvođače u težnji da izrađuju proizvode što boljeg kvaliteta. Standard koji bi bolji kvalitet proglašavao »kvalitetom koji ne odgovara standardu« nije valjano izrađen standard, jer standard po pravilu ne treba da ograničava kvalitet sa »gornje strane«.

Da ne bi dolazilo do sličnih zabuna i za slučajeve odstupanja od jugoslovenskih standarda morala bi se standardizovati terminologija pomoću koje bi potrošači bili sigurni o kakvim se odstupanjima radi. Pri tome bi se morali uvek navesti oni elementi koji ne odgovaraju standardu, umesto uopštenog izraza: »nije po JUS-u.« Tako bi se na proizvodu moralo šire napisati: »vek trajanja; postojanost boje; postojanost na povišenim temperaturama; itd... ne zadovoljava jugoslovenske standarde«.

posebne koristi od standardizovanog označavanja proizvoda

Pored direktne koristi koju potrošači imaju ako je označavanje proizvoda takvo da mu olakšava izbor pri kupovini, standardizovano označavanje, ima