JUS standardizacija
282
katalogizaciju postojećeg. To se svakako čini u prvoj fazi rada, ali se posle toga pri izradi standarda na razne načine menja, razjašnjava i oblikuje.
Kategorije opisivanja. Poseban zadatak standardizacije je da postojeće predstavi u potpunosti i sistematično, što objektivno ı po opštevažećim gledištima, sa metodičkog aspekta opredeljuje standardizaciju kao naučnu kategoriju opisivanja.
Kategorija tipizacije., Ako bismo na standardizaciju primenili ostale kriterije nauke, onda je standardizacija — s obzirom da razrađuje bitne karakteristike stvari i tipova, takođe u naučnoj kategoriji tipizacije.
Kategorija generalizacije. Ako postavlja pravila i smernice, onda je standardizacija nauka izrade normativa. Standardizacija često ekstrapolira, polazeći od pojedinačne stvari na redove i kategorije. U takvim slučajevima ona se ispoljava u naučnoj kategoriji generalizacije.
Kategorija struktuiranja. Standardizacija se može uvrstiti u naučnu kategoriju struktuiranja, jer razlaganjem iskustvenih znanja spoznaje strukture, iznosi ih na videlo i čini shvatljivim.
Kategorija plansko-organizaciona, strukturno-kon= strukciona, i tehnološko-procesna. Standardizacija je takođe tehnička nauka koja saopštava cilj, materiju i metod. U vezi s tehnikom ona istupa u tri varijante — 3 plansko-organizacionoj, strukturno-konstrukcionoj i tehnološko-procesnoj.
Kategorije vantehničkog područja ili samo u vezi s njim. Jednim delom standardizacija zalazi i u vantehničko područje, pri čemu primenjuje materije i metode koje pripadaju nematerijamom području i pri čemu ona pruža sredstva koja nisu nastala iz tehničkog područja ili bar nisu samo sa tehnikom u vezi. (Na primer, akustika i vibracije, boje, medicina, ergonomija, radiologija.)
Kategorija semantike i terminologije. U vezi s filologijom, standardizacija ima više dodirnih tačaka. Kao semantika i terminologija, i standardizacija ima, pored ostalog, zadatak da znake (termine) i njihova značenja jednoznačno definiše, da razrađuje osnovana pravila leksikografije, terminološke rečnike, ı stvara standardne termine. Ovo je za poslednjih dvadesetak godina postalo od veoma velikog značaja, jer olakšava komunikaciju kao jedan od karakterističnih vidova savremenog života.
Kategorija matematike, filozofije, logike. Posebna osobina standardizacije da počiva na svim tehničkim disciplinama i njihovim bližim i pomoćnim naukama — čije strukture i metode treba da osvetljava i u koje treba da unosi određeni red, dovodi standardizaciju u vezu sa. matematikom i filozofijom, naročito logikom, koje imaju podjednaku važnost u odnosu na razne druge nauke.
Kategorija dokumentalistike, metodike, terminologije. Među radovima standardizacije nalaze se i takvi u kojima se obrađuju određena konkretna tehnička pitanja, i od kojih se mnogi bave matematičkim, fizikalnim i tehničkim osobinama, ali takođe ı dokumentalistikom, metodikom, terminologijom itd. svake stručne oblasti.
Kategorija metodike pronalaženja novih činjenica. Ako bismo pošli od vulgarne predstave standardizacije kao jednostavne unifikacije, onda bi se smelo pretpostaviti da se podloga standardizacije nalazi najpre u neunificiranom obliku, bilo da su stvari koje treba standardizovati mislene (apstraktne), bilo da se pri zajedničkom radu unose različiti konkretni predlozi od strane njihovih zagovornika. Već ovaj postupak iznošenja predloga pred javnost, ili sakupljanja predloga, a pre svega diskusije po predlozima, ima posebno naučno-teorijsko značenje kao metod pronalaženja novih činjenica i saznanja.
Kategorija merila ocenjivanja, kriterija. Zajedništvo i različitost stvari uzdiže se do svesti, bitno se izdvaja od slučajnog, dobro — od boljeg, jednostavno — od složenog, više — od manje ekonomičnog, više — od manje elegantnog rešenja, više — od manje direktnih puteva rešenja, pa otuda proizlazi i tendencija razvoja, makar i kao svakovrsno grupisanje, tako da i dalje mogućnosti postaju svakako vidljivije. Tamo gde protiču tolika iskustva i gde se ona mogu prebirati, tamo gde se toliko snage često može skupiti u najmanjim stavkama, kao što Je slučaj kod standarda, dolazi češće i brže nego u konstrukcionim biroima, proizvodnim pogonima ili fakultetskim katedrama do sticanja merila ocenjivanja, do kKriterija.
Kafegorija dinamike. Standardizacija, kao uostalom ı tehnika uopšte, ne može se zadovoljiti samo spoznavanjem, uređivanjem i interpretiranjem. Od nje se zahteva da čitav lanac misli i radnji protekne — što kako je ranije opisano predstavlja naučnu delatnost — ı da najzad stvaranjem ideje o standardu, bude izrađen standard zreo za primenu, po mogućnosti čak sa proizvodom izvedenim prema njemu. Ali ı sa tim Još nije kraj. Standard kroz primenu donosi nova iskustva i uvide koji ceo ovaj posao još jedanput ponavljaju na višem nivou saznanja i dovode do revidiranog i poboljšanog standarda. Ovim se ispoljava dinamika standardizacije. Ako u oblasti jednog standarda dođe do novih saznanja koja zadiru u sadržinu standarda ili ga čak dovode u pitanje, onda se standard mora menjati, dakle prilagoditi, dopuniti ili čak potpuno zameniti.
Kategorija pedagoške funkcije. Pored pomenute potrebe menjanja ı dopunjavanja standarda, oprayvdana je ı želja da standard po mogućnosti zadrži što duže vremena važeću i pouzdanu podlogu za rad. Iz ovih dveju suprotnih težnji izrasta Jedna