JUS standardizacija
proizvođača i potrošača, i koji bi regulativnim aktima društva bio kontinuirano podržavan. To je onaj subjektivni razlog ili slabost koja nas je sprečila da ovaj posao ranije aktueliziramo. Jugoslovenski zavod za standardizaciju se ovde javlja u ulozi formalnog nosioca sistema ı kreatora regulative, ali faktički nosioci moraju biti organizacije udruženog rada i udruženi potrošači. Bez takvog prilaza problemu ceo pokušaj bi se sveo na administriranje i donošenje beživotnih regulativnih akata, koji bi ostali mrtvo slovo na papiru.
Ceo koncept sistema polazi od pretpostavke da su naši proizvođači tehnički i kadrovski osposobljeni da naše tržište snabdevaju kvalitetnim proizvodima. Ono što nedostaje jeste organizovanost sposobnosnih proizvođača i potrošača da oslonjeni na jedinstveno organizovan sistem društvene podrške, kontinuirana kontrola kvaliteta u organizacijama udruženog rada podržavaju i stimulišu onaj nivo kvaliteta za koji se svi zainteresovani dogovore da je moguć ı društveno opravdan. Na tome planu standardizacija sa svojom regulativnom funkcijom može i mora opravdati očekivanja. Ne ulazeći u detalje ove veoma složene, kompleksne i društveno interesantne problematike, očekujemo da neophodna društvena podrška neće izostati. Pri tome ne smemo zaboraviti da je to tek početak jednog procesa za čiju je realizaciju potrebno izvesno vreme. Imajući u vidu pripreme koje su izvršene za poslednjih godinu dana i činjenicu da Je Skupština SFRJ u prvoj fazi procedure verifikovala koncepciju novog Zakona o standardizaciji, nadamo se da će prvi rezultati biti relativno brzo vidijivi.
Razmatrajući grupu unutrašnjih problema ukazao sam samo na one koji traže hitnu i zaista neodložnu akciju. O standardizaciji kao integralnoj disciplini i njenom kompleksnom uticaju na nacionalnu ekonomiju ja nisam ništa rekao. Dok navedene probleme ne postavimo na kolosek tekuće prakse, o integralnoj standardizaciji se može razmišljati ı mogu se vršiti odgovarajuće pripreme. Treba sačekati novi Zakon, pa u zajednici sa organima federacije, republika i pokrajina, u zakonom utvrđenim okvirima stvarati novu praksu u narednim godinama.
Il. zadaci i problemi na planu međunarodne saradnje
Ni ovde, kao ni u prednjem delu izlaganja nije moguće obuhvatiti sve važnjje probleme. Želim da potenciram sledeća tri pitanja.
1. Saradnja sa međunarodnim i regionalnim organizacijama. Zavod je poslednjih godina praktično (sa malim izuzetkom) uspostavio normalnu saradnju sa svim međunarodnim organizacijama koje u svom programu imaju standardizaciju, bez obzira
da li su u pitanju međunarodne orčanizacije ili druge. Za sada još nisu zvanično uspostavljeni odnosi sa crganima EFZ što ćemo morati uskoro učiniti čim SIV o tome zauzme stav. Ono što je ovde trenutno značajnije to je intenzitet saradnje ı uključivanje predstavnika OUR u tu saradnju. Jugoslovenski zavod za standardizaciju kao specijalizovana vladina i jugoslovenska organizacija mora ı ubuduće biti nosilac članstva u tim organizacijama ı koordinator te saradnje u zemiji. Međutim, on ne može biti izvršilac svih obaveza na planu međunarodne saradnje. To ne samo da nije moguće, nego to ne bi bilo ni u redu. Niko ne može štititi naše interese prilikom donošenja međunarodnih standarda, kao što ih mogu štititi predstavnici naših OUR koje su direktno tangirane uslovima propisanim međunarodnim standardima. Jedan od delikatnih zadataka JZS Je upravo u tome da organizuje stručnjake iz privrede da se uključe u rad radnih tela međunarodnih organizacija za standardizaciju. Zašto? Međunarodni standardi su pravila koja se poštuju u međunarodnom prometu roba ı u kooperaciji. Ko uspe da u njih ugradi one parametre koji odgovaraju njegovom nivou fehnike ı tehnologije, taj je sebi obezbedio prednost na međunarodnom tržištu za konkretan proizvod i eliminisao sve one koji te uslove ne ispunjavaju, bez obzira na cenu njihovog proizvoda. U tome slučaju cena gubi svoju regulatornu funkciju. Zbog toga nekoliko zemalja zapadne Evrope i SAD drže 70% tehničkih komiteta ISO ı IEC, bez obzira što to veoma mnogo košta i angažuje na hiljade njihovih najeminentnijih stručnjaka. Nama je Jasno da mi ne možemo biti prisutni u svih 1400 radnih tela ISO-a i skoro Još toliko IEC, FAO, EEC, SEV-a ı drugih. Ali na određenim mestima mi moramo biti aktivni ı kontinuirano prisutni. Tu strategiju i taktiku moramo do kraja razraditi, uključiti u rad stručnjake iz privrede i biti spremni da budemo domaćini sekretarijata onih radnih tela za koja smo zainteresovani. Bez aktivnog odnosa na ovom planu mi ne možemo obezbediti sebi željenu poziciju u međunarodnoj podeli rada ı ravnopravnost na tržištu dobara.
2. Izgradnja sistema vancarinske zaštite od savremenih oblika eksploatacije. O ovome problemu je u poslednje vreme bilo reči na više mesta, Što ukazuje na njegov značaj ı složenost. Nemoguće je govoriti o zadacima standardizacije, a da se ovom pitanju ne da odgovarajući značaj. Naš uvoZ u prošloj godini iznosio je 7,7 milijardi dolara. Pod režimom društveno organizovane zaštite bio je uvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u vrednosti od 340 miliona dolara što čini 4,4% vrednosti uvoza. Ako se uzme u obzir Još ı uVoZ za potrebe JNA, taj procenat je nešto veći, ali
“ostaje činjenica da je jugoslovensko tržište najne-
nije tržište u Evropi. U uslovima kada su i) oblici konkurencije putem cena ostavljeni