JUS standardizacija

334

u nasleđe nerazvijenim privredama, ovakav naš položaj je neprihvatljiv. Pravu cenu toga ne može niko izračunati. Smatramo da naša zemlja ne sme biti tržište za izraubovane licence, rasprodaju opreme sa prevaziđenom tehnologijom i plasman robe široke potrošnje koja zbog lošeg kvaliteta nije mogla naći kupca na domicinmom tržištu u Evropi. Takvim oblicima eksploatacije moramo se suprotstaviti savremenim oblicima tehničke, vancarinske zaštite. Da ne bi bilo dilema ili nerazumevanja da li su ovi zahtevi realni, treba odmah istaći da sve razvijene industiijske zemlje ovaj mehanizam veoma efikasno koriste ı to ne samo za zaštitu od uvoza proizvoda lošeg kvaliteta, nego i za podizanje tehničkih barijera prema zemljama u razvoju. Naš zadatak se u krajnjem svodi na to da naše tržište i naša proizvodnja moraju biti zaštićeni vancarinskim instrumentarıijem standardizacije u onoj meri u kojoj to čine razvijene zemlje zapadne Evrope.

Ovaj problem se ne iscrpljuje u tome. Medalja ima i drugo lice. Naša pozicija Je kada se radi o izvozu. Veliki deo roba u međunarodnom prometu mora se pratiti atestom kojim se dokazuju određene karakteristike. U nedostatku nacionalnog sistema za atestiranje taj posao, pod izrazito nepovoljnim uslovima, obavljaju strane organizacije koje osim novčane naknade traže kcmpletan uvid u našu proizvodnju. Šta to znači svima je Jasno. Mi danas imamo kadrovske i tehničke uslove da se organizujemo, izgradimo vlastiti sistem od Dpostojećih stručnih ı naučnih organizacija, uključimo se u odgovarajuće međunarodne sisteme za atestiranje ı na bazi reciprociteta uzajamno priznajemo ateste kao dokumente koji prate robu u međunarodnom prometu. Na taj način bismo se oslobodili hipoteke koju su nam nametnule razvijene zemlje u vreme kada nismo bili ono što smo danas.

3. Saradnja sa zemljama u razvoju. U nas se o problemu saradnje sa zemljama u razvoju mnogo govori ali u ovoj oblasti praktično ništa ne radi. Za neke naše pokušaje nije bilo mnogo razumevanja. No, na stranu to, pogledajmo šta treba raditi.

Poznato je da zemlje u razvoju obuhvataju 70% svetskog stanovništva, a daju manje od 7% industrijske proizvodnje i koriste svega oko 2% postojećih znanja i tehnologije. Ove zemlje su nedavno stekle političku nezavisnost cd bivših kolonijalnih sila, ali se pisu oslobodile ekonomske zavisnosti. Njihova industrijska proizvodnja ı danas u ogromnoj meri zavisi od bivših kolonijalnih sila čiju opremu 1 rezervne delove hteli to ili ne hteli, moraju kupovati zbog standarda i mernog sistema koje im je bivši kolonizator ostavio. To nasleđe standardizacije ı metrologije predstavlja najveću prepreku za njihovu međusobnu industrijsku saradnju ili saradnju sa zemljama koje su spremne da im na planu industrijalizacije pomognu. Smatram da Jugoslavija danas ima i kadrove ı tehniku da svoj nastup na ovim tižištima prati standardizacijom pruži prijateljsku ruku ovim zemljama u njihovom i svom interesu.

Drugarice i drugovi!

Dozvolite mi na kraju da izrazim uverenje da je ova disciplina čiji Jubilej slavimo stasala do toga nivoa gde može da bude poželjan ı neophodan partner na planu daljeg razvoja naše privrede i našeg društva. Ne čekajući da drugi rešavaju naše probleme mi se svojim radom moramo nametnuti i na konkretan način dati dokaze značaja 1 ozbiljnosti ovoga posla. Mislim, da nam vreme ide na ruku jer uspon našeg društva sve više izbacuje u prvi plan probleme koji su predmet naše aktivnOstI. Dozvolite mi da se zahvalim drugovima koji su našli vremena da se pridruže našem slavlju ı sa nama provedu nekoliko časova u prijatnom raspoloženju. Ne zamerite mi ako se zbog toga posebno zahvalim drugu Stamboliću koji se, ne samo ovom prilikom, pridružio nama ı pružio nam podršku u našim nastojanjima.

Hvala na pažnji